Ljudi se groze kad čuju da najviše volim jesti iznutrice i smatraju me manje vrijednom zbog toga. To su isti oni što idu po nekim pekarama i slastičarnama s fancy imenima po Zagrebu samo da bi bili viđeni i glumatali neku plavu krv i bogatstvo. Što li ste, majku vam poljubim, jeli prije Instagrama? Je li vam baba jela avokado i zobenu kašu?
Pored moje zgrade prolaze vozila hitne pomoći... svaki put kad čujem sirenu, prekrstim se u znak molitve za onog koga voze tim vozilom.
Moja supruga je velika dobrica. Neće da se svađa sa ljudima, neće da se usprotivi porodici i pustila bi svima da nam se miješaju u brak, jer eto, oni su porodica. Međutim ja nisam takav. Sve sam ih otjerao u neku stvar. Prvih par mjeseci je dosta ljudi imalo problema sa mnom, a supruga je plakala i molila da popustim jer eto, oni su porodica i žele samo najbolje. Nakon godinu dana me su me svi poštovali, a supruga prestala plakati jer se više niko nije miješao u naše planove. Nema komandovanja nego samo savjeti. Prošlo je sad već nekoliko godina i svi su izgleda zaboravili početak braka i šta su radili, ali ja nisam.
Predpostavljam da će se mnogi složiti, običaj da se dolazi nekome kući nenajavljeno treba da nestane. To dolazi iz nekog vremena naših predaka jer je naša kultura kolektivistička što je u jednu ruku lijepo, ali sa današnjim načinom života jednostavno ne pije vodu. Brate, možda brijem noge u tušu, možda sam se tek probudila i imam jutarnji zadah, možda upravo oplakujem neki problem i nosim se sa nečim? Možda radim generalku i osjećaću se loše da vidiš moj dom totalno raštiman. Hoću da mogu da te očekujem, da budem u stanju za doček. Izvoli i pusti poruku da se dogovorimo kada da dođeš, minimum sat vremena ranije. Sretna sam da mi neko dođe ali dom je intima.
Imam prijatelja zovem ga supermen. Uvijek se pojavi kada mu se požalim ili pitam za pomoć i nestane do idućeg problema. I nije samo takav prema meni, prema puno ljudi je takav. Kad ga se zove na piće ili bilo kakvo druženje svaki put odbije, ali kad treba pomoći stvori se u minuti i ništa mu nije teško. Volim ga kao prijatelja, a ne znam kako mu se odužiti. Raspitala sam se malo zašto je takav i saznala da je uvijek svakom pomagao, ali da ga je prije 4 godine ostavila djevojka nakon 8 godina veze i da ne želi s nikim biti blizak, niti nekog zavoljet. Ne znam šta da radim, imam osjećaj da ga iskorištavam, a on ne želi ništa zauzvrat, kaže samo vratit će se nekad u životu.
Evo godina prošla kako oca nema. Razmišljam kako se sve promenilo. Niko od nas ne bi priznao, i ružno je reći da tek nakon što je on umro mi smo počeli da živimo. Sve je na majku svalio (kuća, 4 dece, ona nas izdržavala). Nikad zadovoljan, a prstom nije mrdnuo za nas. Uvek negativni komentari, loša energija u kući. Namerno je proste stvari radio pogrešno da bi neko od nas to završio. Gomila ružnih reči i postupaka prema majci. I njegova porodica koja uvek ima nešto loše da kaže. Finansijski često ni za osnovno nismo imali jer, bi brzo dobio otkaz, a uvek neko drugi kriv. Gledam majku, sestre, brata. Najzad je sreća u ovoj kući. Koliko grozno, a istinito.
Drugar se pita zašto nema devojku a svaki dejt prođe tako što zaboravi novčanik, karticu.. svrate na domaću kafu i to je to. Mislim ok da si klinac, ali lik ima 35 god i radi ima ok platu!? Osramoti se čovek za nešto malo para. Je*em ti život kao da ćeš ih u grob nositi. Zašto onda radiš ako nemaš da platiš jednu večeru?
Pokazala sam ljubavniku gde idem na more. Eno ga uplatio i on, ide sa porodicom isto kad i mi..😬 Biće intresantno..
Imam muža alkoholičara. Zbog svoje ovisnosti obolio je, dobio karcinom. Borili smo se, izvlačili, uspješno operiran. Kontrole i putovanja i stalna briga. A on iza leđa kupuje žesticu, pije i skriva se. Sad opet javno pije i ne stidi se....u svoj toj borbi samo mi je jedna osoba rekla: misli ti na sebe. I kad sagledam sve, to je jedina prava istina.
Mnogo mi je drago što cigarete izlaze "iz mode". Sada mladi kad čuju da neko puši uglavnom kažu da je ta osoba klošar, da je propala, krenula pogrešnim putem. Više to nije kul. Postale su simbol prljavštine, smrada, nečega groznog. Kada uđete u kafić koji je prometan uglavnom mesta najviše bude u "pušačkom delu", jer je takvih ljudi sve manje. Iskreno se nadam da će cigarete uskoro da koštaju bar 1000din i da će samo retki da odvajaju od usta da bi pušili. ❤️