Ispovesti

Nekada poželim da prekinem kontakt sa porodicom. Nekoliko godina živim u drugom gradu, samo se sa majkom čujem, dok sa ostalima popričam onda kada se vidimo. Iz Crne Gore sam, odrastala sam u sjenci brata i uvijek se njemu davalo više. Njega ne krivim - on je vaspitan da vjeruje u svoju superiornost - ali na roditelje sam kivna. Sada kada smo odrasli ljudi, njemu se opet daje sva imovina, a ja treba da se snađem. Znam da možete reći da imam i ja pravo na dio, da ne treba da se odričem, ali neka. Takva je želja roditelja i ja tu neću da se otimam. Nema problema, snaći ću se, uspješna sam u svom poslu, pa vjerujem da ću nekada i uspjeti da imam nešto svoje. Samo sam jako umorna. I boli me nepravda.