Daj svoje mišljenje.
Došla sam iz izlaska i shvatila da mi nedostaje bivši dečko. Ja sam bila ta koja je raskinula ali nekako ne znam kako ću da ga prebolim. Bili smo preko 2 godine zajedno i to na daljinu jer ne živimo u istom mestu. Znam da će mnogi osuditi ali ja sam se toliko vezala za njega, nekako sam ga smatrala kao porodicu. Iako me je povredio nekim postupcima ja i sad plačem i žao mi je što nismo uspeli. Nisam klinka, imam 30 godina, on se nakon raskidao trudio da se pomirimo ali kada sagledam nas dvoje znam da se ne bi slagali u budućnosti. Ne verujem da bi bili dobri jedno za drugo. Dok smo bili zajedno kad god se vidimo osećala sam se tužno, tip sam osobe koja voli pažnju a on je nekako više asocijalniji. Kap koja je prelila čašu je kada sam videla koliko on devojaka dodaje a sa mnom je u vezi. Možda je to nekima normalno al ja nisam mogla da budem sa nekim kome nisam dovoljna. Osećam se tako tužno, volela sam ga, volim i dalje, ne bih se više pomirila sa njim ali mi je opet žao što nismo uspeli.
