Kada sam ulazila u vezu sa njim nisam mislila niti sam znala da ce ovoliko da boli, da će biti ovoliko teško. Htela sam samo sreću i ljubav, ništa više. Bila sam srećna što sam ga upoznala ali eto on me je samo sve više i više povređivao, a ja sam ga volela kao nikoga, više od sebe. On mene nije tako voleo, pitanje je da li me je uopšte i voleo. Znala sam da je jedina ispravna stvar raskinuti, ali nisam to mogla jer sam ga previše volela. Uništila sam svoje psihičko zdravlje, na kraju je on mene ostavio. Sada idem na terapije već će godinu dana, a on mi je i dalje u glavi i dalje ne mogu da prebolim i dalje patim. Mislim da ovo sve više nema poente i ovakav život nije normalan. Lakše bi mi bilo da me nema.
Ostavi svoj komentar
#92
Volim kako devojke mirišu. pogotovo u proleće.mmm
odobravam 13295 • osudujem 121 • komentari 36
Detaljnije
Ispovest dana
Nikad ne bih mogla da budem sa nekim ko priča moj jezik, ko je iz moje države, i moje religije i kulture. Meni je to previše boring za moj mozak, nestimulativno, kao da je zapisano da ti se srodna duš...
odobravam 46 • osuđujem 241 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored ...
odobravam 1200 • osuđujem 66 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3724 • komentari 0
Detaljnije
