Daj svoje mišljenje.
Odrastao sam u porodici gde je svaki dan bilo svađe, brat i ja smo dobili traume od majke koja je narcis, kad god nešto nije bilo po njenom pravila bi žrtvu od sebe i krivila nas. Kada bi se posvađala sa ocem opet bi mi ispaštali. A onda sam upoznao ljubav svog života, u potpunosti drugačija od moje majke, ali nisam znao to da cenim, mislio sam da je normalno kriviti partnera za sve, sada shvatam da sam je ugnjetavao za razne gluposti, jednom mi je rekla da sam isti majka, tada sam se uvredio ali sada shvatam da sam preuzeo sve loše od majke misleći da tako izgleda normalna porodica. A onda jednog dana mi je došla i rekla ja ne mogu više podnela sam zahtev za razvod braka, rekao sam joj najružnije reči i rekao joj idi gde hoćeš. Spakovala je decu i otišla. Sada 6 godina nakon razvoda ona se opet udala i ima sina od 11 meseci, nikad je nisam video srećniju, ostali smo u dobrim odnosima zbog dece, pa je često viđam. Žao mi je što sam je izgubio.
