Pušač sam i kod mene u kući dozvoljeno je pušenje samo u dnevnom boravku. Kada odem kod nekog prijatelja u goste, na slavu ili slično i kada mi kaže da moram izaći vani ili na terasu da bi zapalio može slobodno da zapamti kada sam bio kod njega u gostima. Krajnje mi je nekulturno gosta istjerati vani da bi zapalio cigaretu.
U braku sam već deset godina. Moja žena ima 35 ali izgleda kao da ima 55 godina. Glavu kao bumbar, tetkastu frizuru do ušiju, naočare nosi, kosa joj žuta, nikakva, debela je ali slijepljene guzice, kad priča kao da priča muškarac, odbojna je, nikakva.
I onda gledam slobodne žene njenih godina i one mlađe, svaka kao gorska vila, duge kose, lijepog lica i tijela i pitam sudbinu i Boga zašto mi je predodredio ovakvog gabora. Da nemamo dvije kćerke, šutnuo bih je iz kuće kao loptu. Čak i da se razvedem, znam da niti jedna od tih ljepotica ne bi htjela da mi kuha i čisti, zato šutim i patim kraj ovog krša.
Strašno sam ljubomorna kad mi dečko ide sam na bazen pa mu kažem: " samo klošari idu na bazen jer nemaju pare za more ".
Kada sam slavio rođenje sina cepali su mi košulju, pili smo, slavili, itd. I prilično sam se napio i prevario svoju ženu, koja je bila u bolnici tada, posle porođaja, sa njenom sestrom. Desilo se sve onako sliučajno, na brzaka, niko nije znao, ali izgleda da će mi za devet meseci ponovo cepati košulju.
Kada vršim nuždu u WC-u u nekom kafiću, ruke perem samo ako ima još neko ko čeka red.
Sa svojom ljubavnicom rijetko kad idem u javnost, da mi se poznanici i ostale manje bitne osobe ne mješaju u život. Međutim da mi cura jednog dana sazna za to otvoreno bih joj rekao da je to tako kako je i ili mora to prihvatiti ili nek uzme svoje krpe i pokupi se iz našeg(MOG) stana i ne vraća se više. Previše zarađujem da bih bio samo sa jednom djevojkom.
Izađem neki dan sa društvom van(imam 25) i vidim neka zgodna cura mojih godina mi se smješka i gleda me. Bilo mi malo čudno što je ona sama a sve njene prijateljice s nekim i ništa, malo pomalo odlučim se prići. I tako mi nešto pričamo ona se smješi, vidim hoće me, kad netko od mojih dođe i šapne mi "ona ti je samohrana majka". Ljudi moji kako sam tad pocrvenio od stida, nije čudo što je mene gledala kad valjda jedini tamo nisam znao da već ima djete sa nekim. Znao sam da je bila u vezama i da nije nevina, preko toga bi nekako i prešao ali majke ili rastavljene ne dolaze u obzir. Samo sam rekao da moram ići i pokupio se. Od takvih treba bježati ko vrag od tamjana.
Već 2 godine imam nesvestice. Roditelje lažem da mi lekari kažu da imam nizak pritisak, istina je da još ni jednom nisam bila kod lekara, jer se plašim da će da mi nađu neku tešku neizlečivu bolest. Bolje je ovako dok ne znam.
Pitala sam kolegicu s posla može li mi pričuvati sina od 4 godine, ona je taj dan bila slobodna, a ja sam trebala nešto obaviti. Rekla je da joj ne pada na pamet na svoj slobodan dan čuvati razmaženo dijete. Ja sam i prije znala dolaziti kod nje sa sinom, ona bi ludila kada bi dijete sve diralo po stanu. Nisam ni slutila da joj to baš toliko smeta, njoj smeta kad on vrišti. Jednom je moj sin u njezinoj sobi flomasterom šarao po ogledalu, ona je poludila i rekla da smirim dijete, a to se lako sve skine sa mokrom krpom. To je samo dijete, šta ono zna. Ona jako voli ronjenje i u stanu ima kolekciju raznih školjki i moj sin je to počeo dirati i jednu je razbio. Ona nas je doslovno izbacila iz stana i rekla da više ne dovodim svoje "razmaženo derište". Ona živi sa momkom i imaju mačku u stanu. U stanu mora sve bit na mjestu. Ja stvarno ne znam kako će ona kad bude imala svoju djecu, ona nema živača za jedno dijete, a za mačketinu ima. Užas. Jadan taj njen momak.