Nemam nikakvog poštovanja prema ljudima koji su otišli u inostranstvo da rade. Ne mislim da su izdajice, ali da su u neku ruku kukavice, to svakako. Najlakše je stopiti se sa prosekom i utopiti se u ovo sivilo, ali je odlazak u tuđinu, kako bi radio za stranca, čin očajnika ili samoživnika. Ako ti se ne sviđa kako funkcioniše društvo, probaj da promeniš nešto. Odlazak nije lak, ali je odustajanje od borbe za tvoje mesto u tvojoj zemlji zapravo predaja. Srce me boli kada vidim kako mi grad u kojem sam se rodio i odrastao propada. Još više me boli način razmišljanja mojih drugova i sugradjana, koji jedini izlaz vide u odlasku sa strane. Nemce, Švajcarce, Austrijance... ću uvek poštovati jer su sami stvorili društvo i sistem koji omogućava našim ljudima da tamo rade, borili su se za svoju zemlju, nisu bežali u tuđinu!
Keva mi je frizer i ja koristim njenu mašinicu za šišanje da sređujem svoje intimne delove tela, a ona kasnije njome šiša mušterije!
Gledam kako pare menjaju moju ćerku. Nakon 5 godina studiranja koje smo joj mi plaćali, odvajali od usta, zaposlila se za platu koja može da se meri sa inostranom, znači para kao blata. Obećala nam je da će nam se odužiti, prosula nam je patetičnu priču kako je dogurala ovako daleko zbog nas, kako ne bi uspela bez mene i njenog oca, kako će nam pomagati u budućnosti. Od prethodne 4 plate je odvojila da nam plati račune, kad eto od pete plate je odlučila da kupi sebi Lui Viton torbu. Možete da pretpostavite koliko ta torba košta. Tako je, od te poslednje plate nama nije dala ni dinara. Je l' toliko vredimo? Samo četiri mesečna računa? Roditelji, lepo vaspitajte svoju decu i ne dopuštajte im svašta. Mi smo zažalili.
Juče na poslu, šef nevozan, pa svoju nervozu istresa na mene. Ja onako ćutim, jedva čekam da idem kući. Kraj radnog vremena djevojka me zove da dođem jer moramo da razgovaramo. Tu kaže kako ja nemam vremena za nju i želi da se raziđemo. Krenem opet kući, pobegne mi bus, počne kiša i ja onako sav mokar, nervozan, nikakav ulazim u kuću, tamo me čeka moja žena sa večerom na stolu, nasmejana. Na sve sam zaboravio. Zato je volim.
Dečko me je pozvao kod svojih da slavimo položenu vožnju. Svi su bili vani, a ja sam ušla da obavim malu nuždu. Čim sam sjela, odmah sam ispustila 3 veoma glasna prdeža. Pomislila sam: "srećom pa su svi vani" , a u tom sam čula kako se vrata zatvaraju. Čekala sam da čujem korake, ali sam skontala da je neko izlazio, a ne ulazio. Vratila sam se i niko ništa nije pominjao. Bila sam srećna i dalje mislila da niko nije čuo. Međutim, nakon 2-3h je prišao ćale mom dečku i rekao: "Sine, kako možeš onakve zvukove ispuštati u wc-u?"
Dečko me nakratko pogledao i rekao mu: "Jelo mi nije pasalo."
Ćale mu se samo nasmejao i otišao. Ipak sam na kraju prekinula s'njim, jer je blam bio prevelik za mene.
Otkrila sam da me muž vara, rekla mu, ali nisam prekinula brak. Šta ću kad ga obožavam... Ali zato sam plakala I zamolila ga da to radi samo jednom mesečno I pristao je. Iskreno se nadam da nece prekršiti dogovor.
Sa deckom sam, cisto da "imam decka" a ne zato sto mi se svidja ili sto sam zaljubljena.
Ja sam jedan od onih što na YouTube-u ostavlja komentare tipa ''Lajk ako ovo slušaš u 2013.''