Nedavno sam prosao pored kontejnera,po kome su covek i mala devojcica ceprkali,trazeci ostatke od hrane...pitao sam iz zezanja,"Ljudi,jel ste nesto izgubili?"Devojcica je gledala u tatu,a on je ocima punim suza rekao:Samo ponos,nista vise.Od tada ne postavljam glupa pitanja
Odlučila sam da dečko i ja potpišemo predbračni jer sam imala puno novaca na računu i jer smo živjeli u stanu koji sam ja kupila. Plus u budućnosti bih trebala sa sestrama podjeliti firmu od oca pa da ne bude tu problema.. On je na to sve pristao bez pogovora i još me je ohrabrivao da trebam zaštiti ono što je moje. Da bi jučer igrom slučaja nakon dvije godine braka doznala da on ima toliko novaca da sam mislila da je to neka greška. Pa on živi skroz skromno i nema ni auto kako treba, a toliki novci na računu samo sjede. Pitala sam ga zašto taji taj novac i zašto nije pomogao mom ocu s firmom kad smo svi pomagali jer su zapali u probleme zbog covid-a. Pao mi je u očima kad je rekao da je potpisao ugovor da nema s našom firmom ništa i da ne misli ulagati u nešto od čega se odrekao. Uvijek je bio dobar muž i pomagao je oko svega, nakon ovoga pao mi je u očima i sad se pitam za koga sam se ja uopće udala!
Otišla sam sa drugaricom u restoran, naručile smo riblju čorbu, najele se i kasnije priznale da ipak nemamo para :(
Udaću se ove godine, bukvalno još 4 meseca je ostalo. Još uvek ne znam tačan datum, i prsten nisam dobila jer trenutno dečko nije u Srbiji. Sve bi to izgledalo bajno da ja nisam ljubavnica i da volim drugog čoveka. Prsten koji budem dobila od budućeg muža, takav ću dobiti i od čoveka kome sam ljubavnica kao poklon od njega. Tako da ću taj prsten i nositi, i zauvek ostati njegova, obećala sam mu! Ovaj drugi ću zameniti za nešto drugo. Moj muž nikada neće saznati ovu mračnu tajnu!
Idu mi na živce siromašni ljudi...Radim u očevoj firmi koji je dobar prijatelj sa nekim uticajnim ljudima. Imam platu oko 15 hiljada eura na mesec. Naručio sam novi Iphone ali pozlaćeni od 15K eura..šta je to..jedna moja plata..ali kad žene kad vide odlepe..
Raskinuo sam sa devojkom jer sam joj dijagnostikovao patološki perfekcionizam.
Devojka je poremećena.
Odličan student, zarađuje sama, kuća uvek sređena kao i ona, trenira, uči sama italijanski, čita, uvek ima skuvano iako živi sama, druži se, putuje povremeno. Bolesno mi je koliko je njoj svaki sat određen, nema društvene mreže i svaki minut koristi. Po meni samo bolesnici mogu tako, osobe koje pate od psihopatije.
Planirali smo samo jedno dete, a onda saznam da nosim blizance. Tužna sam i besna.
Ne menjam pantalone od kad sam ih kupio (mesec dana), ali to je zato jer mi se mnogo sviđaju.
Na silu sam s jednom devojkom, samo zato sto ima uticaja na sefa, da ne bih dobio otkaz.
Osećam se jako loše zato što odbijam intimnosti sa svojim dečkom koji me iskreno voli i želi, zbog oženjenog kolege sa kojim se viđam poslednjih nekoliko meseci, a koji sa mnom želi samo se*s. Ali jednostavno, ja sam takva, iskrena. Gade mi se žene koje mogu sada da budu sa jednim muškarcem i da odmah odu kod drugog kao da ništa nije bilo. Ja posle odnosa sa drugim, ne mogu nedelju dana ni da pogledam svog dečka u oči, a kamoli da se intimiziram sa njim i pravim se da uživam. Nisam takva i ne umem to. Zato ne znam kako da rešim ovaj problem, osećam da povređujem svog dečka svaki put kada ga odbijem i ako on još uvek ne sumnja ništa, a ne mogu ni tek tako da prekinem sa kolegom jer me svakodnevno spopada i dovodi do ludila kao niko pre...