Sledece nedelje slavim 18-ti...
Jedan dan sam izdvojio slavlje samo za rodjake i prijatelje mojih roditelja...
I ćale mi kaže "Iako je ovo samo žurka za rođake ti slobodno možes pozvati svoju devojku :) "
Ja kažem "Nemam ja devojku" (skoro godinu dana već nemam)
Čovek shvativši da ću za koji dan 18 godina, i da ne mogu tada ništa pr*ati... On me je samo pogledao i izašao iz moje sobe sa velikim razočarenjem...
Završila sam specijalizaciju preko veze. Sutra me čeka prva operacija, plašim se.
Mijenjanje čarapa pikam pod "pranje nogu". Nekako se osjećam kao da sam ih stvarno oprala, jer smradu treba duže da se probije kroz miris čistih čarapa.
Ne mogu zamislit da postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da izađu na večeru, obiđu neki grad, odu na odmor po par puta godišnje. Što će vam takav život?
Nemam oca, a drugarica koju smatram za sestru ne shvata da moja majka nema novca za razbacivanje pa da izlazim svaki vikend. I onda kaže kako sam ja loša drugarica i samo ako joj neka sitnica zasmeta naljuti se.
Čula sam kako je muž koleginicu s posla nazvao Jelo, umesto Jelena, kako se stvarno zove i smrtno sam se uvredila. Inače, starija žena je u pitanju, ali bez obzira. Nadimci su mi samo za bliske osobe. Nema on nju šta da zove Jelo. On kaže da nisam normalna i da je svi tako zovu.
Dečko mi je upravo rekao da nisam lepa. Iskreno, to me je povredilo.
Imam 25 godina. Radim u taksiju. Studiram treću godinu prava. Ne znam šta bih radio u životu. U maju napuštam Srbiju i idem u Ameriku sa kartom u jednom pravcu. Nemam devojku i ništa me ne vezuje za Srbiju. Otac mi je umro iznenada pre 3 godine. Majka i ja sami živimo. Brat se odvojio pre 3 meseca sa devojkom. Rekao sam majci da idem da posetim druga u Ilinoisu i da se vraćam. Nemam srca da joj kažem da se više nikada neću vratiti kući.
Izgubio sam nevinost s djevojkom s kojom sam u vezi već preko dvije godine. Ona je prije mene spavala s još sedam muškaraca. Nisu to bile samo veze nego i neke pijane avanture za jednu noć, ali to mi je odmah rekla i nije me previše uznemiravalo. Međutim, kako vrijeme ide i osjećaji među nama su jači, to me sve više muči. Nemam potrebu za drugim ženama ali me ubija u pojam što su drugi uživali u tijelu moje drage. Mislim da zbog toga naša ljubav ne može biti čista. Ostavit ću je i naći sebi neku pošteniju, ne mogu dozvoliti da me više te stvari kopkaju, bolje i da budem sam ako ništa drugo.
Ja sam ona koja se za svoju sreću izborila tako što se umešala u tuđu vezu jer sam bila zaljubljena u svog sadašnjeg muža. Znala sam da ima dugu vezu i da je za mesec-dva venčanje, znala sam i da se ludo vole, znala sam i da je to veliki greh. Celu noć sam razmišljala o svemu i shvatila sam da sam ipak sebi najpreča i da ne bih mogla da preživim da ga vidim kako se njoj zaklinje na večnu ljubav. Bila je neka proslava i srela sam ga u kafiću, bio je sa društvom, poprilično pripit. Iskoristila sam to i to veče završila sa njim kod mene. Kada je zaspao napravila sam par selfija za svaki slučaj. Priznala sam mu da sam dugo zaljubljena u njega i da želim da nam da šansu. Njegova devojka je saznala za nas i ostavila ga je. Kroz dve nedelje, test je pokazao dve crtice i evo sada, tri godine posle, on, naša ćerkica i ja živimo kao porodica. Znam da ćete da me osudite i napljujete, ali ja sam srećna i uživam u našem malom univerzumu. Volim te Đole više od života.