Momak mi je dao šifru svog fb profila, prijavim se ja i odem u messinger u chat sa njegovom bivšom curom. Nađem njihove slike 20ak otprilike (bili su u vezi na daljinu, pa se nisu često viđali). Ljudi moji, meni su suze krenule, koliko su se oni zaljubljeno gledali, koliko je bilo ljubavi između njih. Daću sve od sebe da se pomire, iako ga volim više od života, ali oni su jednostavno stvoreni jedno za drugo.
Slavili smo rođenje (mog) detata i čašicu po čašicu i opalim kumicu...
Redovno lažem drugaricama kako se tisuću dečki mota oko mene iako to nije istina, nažalost.
Bivša mi se TROUMILA čije je dete pre nego je abortirala. Ja i dalje tripujem da sam nešto posebno kod nje.
Imam dečka koji me voli do neba i pazi, a ja šaljem polugole slike sa svojim najboljim drugom...osjećam se kao da varam.
Svjesno govorim stvari ljudima za koje znam da će da ih povrijede.
Beba mi je u trećem mjesecu života dobila moždani udar. Oduzela joj se desna strana. Sestra je nakon mojih suza hladno rekla "Hajde Boga ti, prvi mačići se uvijek bacaju u vodu."
Udaću se za dečka samo zato što smo već duuugo zajedno i zato što to "tako treba"...
Ja i drugarica smo planirale da upisemo isti fax, na kom je inače veća konkurencija i malo teže se upada. Ja sam upala, ona ne. Od tada mi jedva ćao kaže kad se sretnemo.