Čovek mi je na ibarskoj magistrali bukvalno spasio život, a ja uopšte ne znam ko je. Voleo bih da mogu da ga nađem, da mu se zahvalim makar.
Dečko mi je prvi put napisao volim te na papiriću i pokazao mi preko kamere dok smo skajpovali.
Kad sam kao mala išla ne engleski, utripovala sam da postajem Englez i kući nisam htela da pričam srpski.
Kada mi je majka bila u bolnici, spavala sam sa njenim džemperom, da joj budem bliže.
Kao maloj, mama mi je uvijek govorila "Da si stavila u kasicu jednu lipu svaki puta kad si rekla "Mama", ja bi do sad već bila milijunaš!" Onda mi je to bilo smiješno, no, sada kada sam i sama majka shvaćam da je dapače još i ublažila stvar... Ne, ne bi bila milijunaš, već milijarder :)
Danas sam definitivno skontala da kada se smijem sa mnom su svi, a kada plačem da sam sama!
Skoro sam u autobusu video devojku koja neverovatno liči na moju najbolju drugaricu i hteo sam da je uslikam ali me je provalila pa sam obustavio akciju : )
Već dva puta naručujem "dupli" umesto "produženog" espresso-a. Prešlo mi u naviku od duplog jegera, martinija i tako toga... Blam.
Svaki dan uradim nešto čega se plašim i nikad mi nije dosadno.
Kada me ujede komaraca za uvo, ono se naduje i oklempavi.