Presmešni su mi ovi mali preduzetnici koji kukaju i objavlju videe na temu koliko je teško i naporno biti sam svoj šef, stres, posao 24/7 itd... Jadni vi evo svi vas žalimo... Ne znam da li znate ali postoji opcija da batalite to i zaposlite se i radite za nekoga ako vam je to toliko naporno da kukate u svakoj prilici...
Sanjala sam noćas tatu… kako sjedi na nekoj livadi. Dolazim do njega i jako ga grlim. On se smije, pita me kroz šalu šta mi je, što ga grlim i tada se probudim. Nedostaje mi otac beskrajno. Žao mi je što mu često nisam pokazivala i govorila da ga volim i da je dobar tata.
Idem u šetnju prirodom sedmično, oko 3-4 sata da odem i vratim se. Nisu mi jasni ljudi koji nose nešto da pojedu za tih par km, pa jbt nije ni čudo što ne gube kile, ko da će pocrkati od gladi. Ja ponesem vodu & bananu i to je to. Najgore što vidim da bacaju flaše i vrećice od grickalica u šumu, baš je to ružno za vidjeti.
Zahvalna sam roditeljima jer nisam uvijek imala sve što sam poželjela iako smo imali stvarno dosta novca. Danas sam samostalna mlada žena koja je svojim radom mnogo toga postigla i na sve sam beskrajno ponosna. Ništa nisam dobila na tacni. Kao teenager bila sam bijesna jer mogu nešto da mi kupe, a ne žele. Sad shvaćam zašto su se tako odnosili prema meni. Hvala im!
Koliko chat gpt troši internet auu, ja imam mobilni i tražila da mi uradi onu crno bijelu sliku itd., bukvalno 5 minuta sam bila, kad ono 3,5 gb mi potrošio. Imam upozorenje o podacima na ekranu pa tako pratim koliko mi je ostalo interneta.
Uhvati nas jedan period kad bi se pobili najradije, ide mi na živce, razmišljam kako ga ostavljam i gotovo. Nakon toga ga volim do neba, sve je super i tako u krug. Trenutno se volimo...
Mom dečku smeta to što s prijateljicama odem negde, što se družim, radim...a ostavio je bivšu i govorio da je lenja, da neće da izlazi i druži se. Stvarno ne razumem šta sad od mene hoće...
Preselila sam se sa mužem iz grada u selo. Niti on, a ni ja nismo nikakve veze imali sa seoskim zadacima. Jednostavno je svako ponaosob želeo oduvek da živi u kući. On da ima radionicu, ja atelje za slikanje i vajanje. Ne mogu vam opisati osećaj slobode i lepote uz jutarnju kafu i cvrkut ptica. Takođe vam ne mogu opisati koliko se ne možemo načuditi koliko nepisanih pravila ima oko uzgoja svake biljke, svaka ima preko 10 sorti i svaka je za sebe i koliko nemamo pojma šta radimo! :D
Prije par dana bivša cura je dobila dijete, pa eto da joj čestitam i nadam se da će ga nazvati po meni 🫶
Ne znam da li ću biti loša majka jer ne osećam neku vezu sa bebom, a u 9om sam mesecu. Imam 23 godine, muž i ja 2 godine u braku, planirali dete, sve normalno. Samo ja eto ne osećam neku sreću ili neku emociju prema detetu. Brinem se da je sve u redu, veoma pazim u trudnoći, svaki pokret mi je potvrda i olakšanje da je beba dobro, ali sem te zabrinutosti nema više nijedne emocije. Ponekad isto pomislim da li ću izdržati sve kad se rodi, da li će mi biti teško... Nekad mi se stvarno učini da se moj muž više povezao sa bebom nego ja koja nosim to dete 9 meseci u sebi. Osećam se loše zbog toga, brinem se da li ću biti dobra majka. Da li se to i vama dešavalo?