Subjektivan osjećaj je da smo trenutno u 28om satu ovog dana, a ja od toga radim 27!
Upoznao sam jednu devojku pre nepunih 2 meseca. Imao sam neko novo iskustvo i sve to je trajalo desetak dana. Rekla mi je da sam joj se svideo, a isto to sam joj priznao. Rekla je da želi da ozbiljnije popričamo o svemu tome i onda kada sam otvorio sve karte, malo smo se ljubili. Videli smo se još par puta i koliko god da mi je bilo lepo sa njom, osećao sam se kao da sam izmanipulisan. Trudio sam se da budem što bolji, poklanjao sam joj sitnice, otvarao vrata i radio uglavnom ono što sam osećao u tom trenutku. Želeo sam da budem džentlmen, kako god da to zvuči sada. Odjednom se ohladila i više nije odgovarala na poruke. Nije se više javljala na pozive i morao sam da prebolim sve to. Previše sam se vezao za osobu koju znam samo par dana, a devojku nisam imao 5 godina. Na kraju svega toga od drugara sam čuo da ona sada ima nekog sa kim se "druži". Osećam se kao da me je iskoristila i samo me odbacila...
Zaljubim se na tren, a još brže odljubim. Bukvalno ujutru se zaljubim, već poslepodne shvatim koja sam budala.
Strašno me nešto nervira i tužna sam radi toga. Da li Vam se nekada dogodila situacija u kojoj vaš najbolji prijatelj/ica dobije dijete i kao rođene sestre ste si na kraju krajeva i vjenčana kuma sam joj ali ju je strah ostavit dijete Vama na čuvanje jer eto vi nemate svoje dijete i ne znate što znači briga o dijetetu? (dijete ima 2.5 godine ) što znači da razumije tko sam i svaki dan sam u njihovom stanu. Nekada ga presvučem, nahranim...
Nekada se osjećam baš tužno radi toga.
Bili smo nešto kratko zajedno pred kraj OSNOVNE škole, u srednjoj samo simpatisali ali ništa nije bilo. Sada imamo preko trideset godina i danas mi ide u susret čovek koji je takođe u srećnom braku kao i ja i posto smo naleteli jedno na drugo i pogledali se lik ladno okrenu glavu i napravi se da me nije video. Nije moguće da me nije prepoznao niti da me nije video. Drugo na društvenim mrežama mi pregleda svaki stori ali ne lajkuje objave. Iskreno mislila sam da smo bar posle toliko godina prevazišli neke dečije bolesti i da smo se počeli ponašati kao odrasli i zreli ljudi. I ne, ne tripujem nešto da mu ja značim posle toliko godina ali jedno ćao ili bar klimanje glave nikoga nije ubilo.
Ljudi ovdje uzimaju osude i odobravanja zdravo za gotovo. Ne shvaćate koliko nekoga možete povrijedit kad osudite. Mene su osudili jer sam napisao svoj način kako sam izašao iz socijalne fobije, a drugima ste pisali još gore stvari za razne životne situacije. Sramota.
Tek sada sa 25 godina shvaćam da sam zapravo cijelo vrijeme bio zaljubljen u curu s kojom sam išao 9 godina u osnovnu. M.R volim te :)
Da li se pomučiti oko devojke kojoj je konstantno potrebna pažnja sa društvenih mreža prvenstveno? Ili da to batalim? Jako mi se sviđa.
Koliko se sve obesmislilo, putujem sa Novog Zelanda samo sa rancem u Srbiju da mi bude jeftinija karta. Poručim suvenire i magnete sa Temu i Aliexpress na maminu adresu i niko nema pojma.