Toliko volim svoju porodicu, a toliko se osjećam kao višak koji je samo navlačio probleme...
Ne pijem kafu u gostima ako ću se zadržati duže od sat-dva. Svaki put kad je popijem moram na toalet.
Muka mi je od fotografija devojaka koje se slikaju sa zatvorenim očima. Čemu?
Raskinuli smo, komšiji preko puta se nabacivala... šalje mi poruke i dan danas kako smo mogli imati porodicu, sutra ću joj odštampati vizit karte jer nije imala pa je komšiji ceduljicu dala sa brojem... toliko o ljubavi....
Dva puta sam napravila istu grešku u međuljudskim odnosima na dva različita radna mesta, ostala bez posla, uništene reputacije, izdala poverenje dobrih ljudi koji su se založili za mene. Nisam imala loše namere, naprotiv, htela da pomognem drugima, i upadala u konflikte sa kolegama braneći druge, zalagala se da se posao odradi kako treba...ali na naopak način. Nemam više nikakvu nadu da će mi se pružiti dobra prilika kada je posao u pitanju, jer sam prokockala već dve. Lekcije naučila, opamenila se, ali kasno. Izgubila sam i tu neku borbenost koja me nikad nije napuštala. Izgubila sam sebe, posao, novac, ljude...mislim da nemam više ništa.
Imao sam godinu dana drugaricu koja mi je vrlo brzo postala sve na svetu. Od kako smo se upoznali, odmah sam je zgotivio. Bila je divna prema meni i iz dana u dan mi se činilo da je ona ta. Ni prema jednoj ženi ja nisam osećao toliku bliskost kao prema njoj. Imao sam ja drugarica mnogo i kao klinac, ali ona je bila jednostavno savršena osoba. Bila je predraga, prelepa, zanimljiva. U njenoj blizini sam se osećam najbolje. Međutim, nakon par meseci ja sam osetio da se nešto promenilo. Osetio sam da se njeno ponašanje prema meni polako menja na lošije. Ja čim sam primetio da nešto nije okej ja sam je pitao, i uvek je odgovor bio isti. Čini ti se ili tripuješ ili nešto ja taj fazon. Ja sam nekoliko meseci gledao kako neko za koga sam bio spreman bukvalno da poginem ako treba polako ali sigurno odlazi onda sam odlučio da presečem. Smatrao sam da je našem ,,prijateljstvu,, došao kraj i smatrao sam da je za mene najbolje da taj odnos prekinem. Nema dana da ne pomislim na nju. Volim te M.
Imam jake blokade u komunikaciji da čak ni pod alkoholom ili drugim supstancama kao što su mdma ili amfetamin koje sam uzeo u nekoliko navrata da vidim kako će delovati na moj problem ne mogu socijalno a i generalno da se opustim, pomažu mi samo da bolje maskiram sve. Imam teške emocionalne konflikte koje potiskujem godinama da mi je iz depresije i paničnih napada sve to prešlo u psihosomatiku odnosno da mi se ne iskazane emocije izražavaju na telu u vidu ukočenosti lica i tela, probleme s pokretima očiju i spontanim govorom koji ne prolaze potpuno ni pod dejstvom bromazepama. Očajan sam.
Taman kad pomislim da mi krene, desi se nešto da me uveri da ja nisam predodređena za dobar život. Znam da su život usponi i padovi, ali kod mene se ređaju pad za padom koliko god se trudim. Samopouzdanje mi je sve gore, jer očigledno ne donosim dobre odluke.
Zaljubila se u mene, osvojila mi srce, zatim ja njoj uzvratio sve, i kako je rekla učinio sam je najsrećnijom devojkom, ali bila je u vezi. Samo sam joj bio rezervna opcija dok joj veza ne 'pođe' na bolje, i na kraju da bi mi rekla ajde da budemo prijatelji... zlo od devojke., Toliko ljubavi i sve je govorila , a nije htela vezu niti je htela da raskine kad je bila nesrećna u toj vezi koja realno je bila monotona i toksična. Nikad mi neće biti ona jasna, naravno rekao sam joj da nikad nećemo biti prijatelji, ali ona ne želi da mene izgubi iz života, kao ni ja, ali tako mora.
Idem na ples već dve godine. Ljudi su tamo ok, niko nikoga ne gleda niti komentariše al meni je muka kada treba da idem. Po prirodi sam povučenija osoba i nisam tamo stekla nešto više od poznanstva i tako mi je glupo kada dođem. Popričam ja sa nekim, stanem u neku grupicu al većina njih se barem sa jednom osobom druži privatno. I umesto da me je briga, ja kada dođe taj dan ceo dan budem nervozna kao i sad. Plus termin je sat ipo vremena al meni deluje kao ceo dan kada tamo dođem. Treba za pola sata da krenem nakon letnje pauze i već sam anksiozna. Roditelji su mi rekli da ako se tako osećam da prestanem ali znam da ćemi takođe biti žao ako to uradim.