Danas je jedan dečko u prevozu ustao i oslobodio mi mesto. Studiram, nisam trudna niti bila bolesna pa da mi se na licu videlo da mi nije dobro. Već eto, ušla sam, uhvatila se za šipku kod njegovog mesta i on se ponudio. Kasnije sam ga ja opet ustupila njemu kada sam došla do odredišta. Iskreno, prelep gest koji je njega učinio i fizički prelepim. Nije mi se do sada dogodilo, obično se ljudi bore oko mesta i ignorišu jedni druge. Poredim njega i mog bivšeg koji se nije ponudio vrata da mi otvori ili privuče stolicu.
Živim u Australiji, imam rak. Ne mogu više putovati a samo još jednom želim da vidim moje rodno selo, klupu ispred kuće, moju trešnju, grob roditelja...a niko, baš niko neće da mi slika ništa. Komšije, koje vide moju kuću sa prozora neće jer kažu nisu kući. Pronašla sam na google maps street view, pa virtualno "šetam" ulicama mog detinjstva. Brinu se da me ne "zaboli" kad vidim, a mene više boli ovo ignorisanje.
Na razgovoru za posao, poslodavac mi je rekla da me je pregazilo vreme. A za posao pravnika nudi 54.000 rsd. Možda je mene pregazilo vreme, ali mi je pamet ostala bistra. Ne znam gde ćete naći nekoga ko će raditi za taj novac. Mrš.
Sedim u parku, deca se igraju. Imaju dve klupe i sto između. Ja sedim na jednoj, prilazi jedan Rom i pita jel može da sedne. Možeš naravno. Deca sličnog uzrasta ko moja. Počnemo priču oko dece uglavnom, kaže on meni 'jel se ti mene ne sećaš'. A na prvu mi jeste bio poznat al nisam mogao da se setim. Išao sa mnom kod učiteljice, 4 godine u osnovnu, posle u 5 ga na insistiranje razredne prebace u specijalnu školu. Iako nije bilo razloga za time. Elem, momak zanatlija, super mu ide i baš mi je drago. Mnogo mi je žao što su ga nastavnici diakriminisali samo zato što je rom, a setio sam se čim je rekao, bio mirno i povučeno dete...
U Hrvatskoj dok sam živio nisam bio toliko prihvaćen, a u školi sam skoro pa nikada nisam bio prihvaćen i meni bi se rugali zato što sam imao prilagođeni program, a i zbog mog prezimena su mi se isto rugali jer se prezivam Berger. Imao sam dosta problema sa profesorima i bio sam poslan kod psihologa jer me je neki debil napao i od tada su bili problemi sa roditeljima i profesorima, pa sam dobivao opomene i jedan put sam dobio ukor pred isključenjem, postoji puno razloga zašto sam bio toliko loš u školi. Ali to neću napisati u ovom tekstu jer neće dovoljno stati. Bilo je svega i svačega pa su me tukli u školi. Imao sam dosta velik stres da sam nakon smrti svojih Rodiitelja doživio živčani slom i nakon par mjeseci bio mi je dijagnosticiran bipolarni poremećaj. Završio sam jedva srednju i sada radim kao web dizajner u Austriji i živim sa prekrasnom i slatkom curom i idem na terapije kod psihijatra. Moja cura je moja najveća podrška u mom životu i ona me je prihvatila onakvog kakav jesam..
Dete liči na oca, tj.muža osim što ima zelene oči, dok i muž i ja imamo braon. Oboje u porodici/familiji imamo nekog sa zelenim očima, pa je verovatno na nekog povukao. Starija koleginica me malo-malo pecne na koga mi dete ima zelene oči, mora da sam ga s nekim prevarila. Mrtva-hladna sam joj rekla na njenog sina, pošto je poznato da voli da pravi decu udatim ženama (sin joj ima zelene oči i već je dva deteta tako napravio). Nije me više dirala niti spomenula bilo šta vezano za moje dete.
Hvala bivšoj "djevojci" mog bivšeg muža što mi je poslala njihove prepiske, uključujući njegove intimne fotografije, prevare koje je njoj priznao da mi je pravio iza leđa, kao i novac koji je potrošio na razne ku*ve. Tu je još svašta priznao, od toga da je narkoman, pijanac, da je plaćao prostitutke, priznao je afere sa zauzetim kolegicama sa posla, otračao koga je trebao od svojih drugara itd itd. Sve te prepiske sam proslijedila muževima njegovih kolegica, njegovim drugarima i na sudu ga odrala kao mladog jarca (ne živimo na Balkanu). Dobila sam više od polovine zajedničke imovine, on mi plaća alimentaciju, imam mladog ljubavnika ali ne planiram se udavati jer želim da mi novac kaplje zauvijek, isplatio mi je sumu novca za pretrpljenu duševnu bol, izgubio je obraz, drugare, švalerke, švalerki koja mi je poslala dokaze je prijetio batinama pa je zbog nje ležao 20 dana u zatvoru i njoj isplatio kaznu. Nisam pristala da budem ucviljena domaćica koja trpi prevare zbog neke laži od braka.
Moja supruga je profesor Srpskog jezika. Fakultet je završila sa jako visokim prosjekom, kao jedna od par najboljih, a u svojoj generaciji najbolja. Master takođe sa jako visokim prosjekom 9.90. Jako je predana nauci, toliko da je upisala i doktorske studije, modul jezik. Nešto što je meni "špansko selo". Ne postoji osoba kojoj tokom studija nije pomogla da položi bar jedan ispit ili završi bar jedan rad. Bezuslovno, bez postavljanja pitanja, jednostavno je pomagala svima i više nego što je mogla. Međutim, za nju prilike za posao u struci gotovo da nije bilo, a sve eventualne mogućnosti su nekako propale ili su bile nerealne. Ovi što im je pomagala, sada ih gleda kako se šepure u štiklama i nosaju fascikle, a ona je godine provela radeći najgore poslove! Demoralisana je, i jako mi je teško da je gledam, konstantno ohrabrujem, iako znam da za nju i njeno znanje nikoga nije briga. Otišao bih na kraj svijeta da je vidim srećnu!
Roditeljima nije drago što nisam u kontaktu sa bratom i njegovom obitelji. Činjenica je da je svima oduvijek bio veći prijatelj i brat nego meni koji sam mu najrođeniji. Tako će svi za njega reći da je drag i dobar ali samo ja to ne mogu. Također je i svima bio bolji nego našim roditeljima, iz svega ih je uvijek isključivao a oni se nikad nisu miješali ni zapitkivali zašto je takav. Još u srednjoj je upoznao sadašnju ženu koja ga do današnjeg dana skroz manipulira. Jako ružne stvari je radila našim roditeljima (a o zajednici ni priče) imala luđačke ispade, branila im djecu i tako dalje. I sada kada se iz tko zna kojeg skrivenog razloga gospođa smilovala i odjednom im dopušta (kontrolirano) viđanje djece, svima sam ja sada negativac jer me ništa od toga ne zanima. Rekao sam im da imam ženu, dvoje djece i ne želim uopće djecu učiti da se nešto mora radi reda. Ne mora se ništa. Moje je samo da našu djecu učim da se paze i vole. Čvrst sam u odluci a okolina me većinski osuđuje.
Brat bio frajer u mladosti, menjao devojke, varao ih. Sad kad smo prešli 25god, zapustio se, ugojio, slabo zarađuje, nije više isti onaj popularni dečko, i sad svoju sadašnju devojku drži kao kap vode na dlanu, zato što zna da će teško sutra da nađe drugu jer nije više "prilika". Jedan drugar, obrnut slučaj, bio debeo kao klinac, imao vezu 7god, sad kad je krenuo u teretanu i promenio izgled, raskinuo vezu i menja devojke kao na traci. A pre nije mogao, čak je i devojci oprostio prevaru, jer je znao da ne može bolje. Drugarica moja bila riba ipo, menjala momke kako je stigla, sad zbog hormona nekih se ugojila i evo je ćuti i trpi nekog debila, ne može bolje da nađe od njega. Komšinica do mene, mirna devojka bila, dete za primer, faks završila, i sad dobila od dede veliko nasledstvo, jedini naslednik ona bila, i uradila odmah liposukciju i silikone. Sad je nije je*ao samo onaj koji nije pitao. Svi smo mi lakog morala, samo neko to sme da pokaže, a neko ne, u zavisnosti od situacije.