Kupio sam juce sinu brodić na daljinski. Danas smo išli na jezero da ga puštamo. Sat vremena smo otimali jedan drugom daljinski. Sin ima 3 godine, ja 29.
U gradskom prevozu sedi devojka preko puta mene i pita me nesto, ja joj uredno odgovorim. Sledi sledece pitanje ja opet odgovorim. Pitam ja nju a ona meni nesto vrda i skrece sa teme, siti se mi ispricasmo...jeste bilo malo nepovezano ali ajd. Pomislio sam da je i malo otkacena!
Ustaje sa sedista, nasmeje mi se i skida slusalice sa usiju posto je zavrsila telefonski razgovor...
Inače imam 22 god. Pre neki dan izađem iz zgrade, krenula do drugarice. Vidim neka mala deca igraju se žmurke, i slučajno vidim gde se ko sakrio. Neki mali što je žmurio pita me "Jesi li videla gde su pobegli", ja pokažem prstom, kad izlazi klinac i urla "E neću da se igram, ona me je odala, djubre matoro" :)
Nema mi ništa odvratniije nego kad čarapom zgazim u nešto mokro!
Čitam jedan dan ispovesti, ulazi moj teča u sobu i pita me sta to čitam? Ja reko ništaa, kad on stade iza mene i počeo da čita sa mnom.. I sad svaki dan dolzi kod mene da zajedno čitamo, i kaže "Ajde uključi ono crno"
Kada sam bio dete, moji su jako slabo živeli. Brat i ja imali smo jedno koliko toliko lepo odelo i kada je bilo neko slavlje uvek je išao jedan od nas, jer drugi nije imao šta da obuče. Kada je on taj koji ide, jedva sam čekao da se vrati i da mi ispriča doživljaje. Kada je porastao, otišao je vani da radi. Posle skoro godinu dana vratio se sa dva odela u ruci i rekao "Od sada svugde idemo zajedno!". Nikad srećniji nisam bio u životu i to mi je i dan danas najdraža uspomena.
Žalila sam se na to kako imam mnogo da učim. Moj brat koji ima 3 godine me je zagrlio i rekao mi: "Plačem nad tvojom sudbinom".
Kad ne znam tačno kako se neka reč piše, promenim ceo kontekst rečenice.
Sestra mi je sa putovaja donela veliku gumicu za brisanje na kojoj pise "for really big mistakes" i dala mi je uz reci: "Evo ti, obriši se".