Dečko koji mi se sviđa me napokon pozvao da se vidimo. Saznala sam sasvim slučajno da me zvao samo da me iskoristi. Obukla sam se maksimalno provokativno i cijelu noć ga zavodila, a nisam mu dala ni da me dotakne. :)
Trudna sam i sama (ostavljena) sam.
Još malo i neću više biti sama. :)
Pre neki dan sam na pumpi rekao: Majstore za 3000.
A on meni: Nisam ja majstor, već diplomirani inženjer elektrotehnike!!!
Uvek kada krenem u grad, moj mlađi brat (8) kaže: "Seko imaš li dovoljno para, daću ti ja još ako nemas?" Ja, hvala Bogu, uvek imam dovoljno, ali i da nemam ne bih imala srca da mu uzmem, obzirom da je on tako mali, a voli da troši pare na igracke, mada i sestru iznenadi s nekim lakom za nokte :) Ponosna sam na brata, tako mali, a tako obazriv!
Šetam neko veče sa sinom (6) i nailazimo na grupu od 3-4 psa koja idu prema nama, da ne bih prepao sina samo sam im tiho rekao par puta iš iš, da bi se na to sin istrgnuo iz ruke i krene trčati na pse i ovi se razbeže. Okreće se prema meni i govori ne boj se više tata, oterao sam ih... Ja onako kroz smeh- da sine spasio si nas! :)
Moj brat od 9 godina je sipao kučetu supu sa slovima kako bi propričalo.
Mama mi je ostavljala svaki dan 2 marke na stolu da imam neki slatkiš kupiti u školi i da nebi druga djece me zezala da sam siromašan. Jednog dana mi je ostavila samo marku i rekla je ''izvini sine ne mogu ti više dati neću imati sutra da jedem'' u toku noći čuo sam kako je plakala, pošto sam bio dijete nisam znao zašto plače. Sutra dan kad sam usto i pogledo na sto, vidio sam kako je ostavila 4 marke, sa porukom ''voli te tvoja mama''. Danas posle 25 godina živim i radim u Švicarskoj, uštedio sam veliku sumu novca i napravio sam joj kuću, gdje sam joj ostavio poruku ''voli te tvoj sin''.
Od danas, koliko puta pomislim na njega- radim po 10 trbušnjaka. Ako ne mogu imati njega, imaću bar ravan stomak!
Uzeo sam neko kučence kada je bio mali, prljav, rebra mu se videla. Odvedem ga kući. Sestra mu je dala ime Mrvica. Naučim ga da čuva kuću. Da sedi, leži, ulazi i izlazi iz auta na moju komandu, donese, odnese, trči, pravi se mrtav.. On sve uredno sluša, ali samo mene. Ako mu neko od ukućana komanduje, ni da čuje. Uvek bio uz mene. Prati me do stanice, pa se uredno vrati kući. Sredio ga, vratio ga na kilažu, izrastao on u mangupa, jurio kučke u teranju, pravio džumbus po dvorištu. Pre dva meseca, odlazim da ga nahranim, on sklupčan, zovem ne odaziva se. Zovem opet, glasnije, ništa.
Prilazim, pomazim ga po glavi, ne reaguje. Drmam, ne reaguje. Trk kod veterinara, nema pulsa. "Uginuo je." Plačem kao kiša.. Tražim momenat sam sa njim. Grlim njegovo telo, suze samo liju.. Kad ono, čujem slabo disanje. Zovem veterinara, on kaže "Živ je", zaprepašćen! Lekovi, redovni pregledi.. Nešto je pojeo i gušio se, pao u komu. Umalo uginuo. Sad živ, srećan, zdrav, sedma godina. Moj debeli, moj borac. <3
2009 godine jedna baka je imala 98 godina i dobila je ličnu koja joj je važila do 2012.
A ona začuđeno pitala "Samo"?