Rodila sam divnu devojčicu pre 15 godina sa tadašnjim dečkom. Međutim u toku trudnoće smo se razišli. On nije bio protiv deteta, ali nije hteo da bude sa mnom. Po rođenju, priznao je dete. Međutim, hteo je da je viđa nasamo i bez mene, što ja nisam dozvoljavala. Volela sam ga i htela sam da pokušamo ponovo. On na to nije pristao, i ja sam ga tužila za alimentaciju. Na moje zaprepašćenje, na sudu je izjavio da svojom voljom želi da daje 50% plate, a to je i tada i sada bila velika suma, sada i oko 1000€ jer radio kao IT i odlično zarađuje. Nikada za svo ovo vreme nije izostao sa plaćanjem, ali dete nije hteo da vidi u mom prisustvu, samo sam. Pošto to nisam dozvoljavala, on je nestao i praktično punih 15 godina nema kontakt sa ćerkom. Ona sada kreće u srednju školu i ja želim da se upoznaju, ali ona odbija. Mrzi ga i viče kako je nečovek, a zapravo sam ja uticala na to da se ne viđaju i punila joj glavu lošim pričama. Životno se kajem i ne znam šta da radim, plašim se budućnosti ...
Ostavila sam vjerenika kad sam saznala da je obolio od raka.
Posvađala sam se sa majkom jer mi je rekla da sam definitivno izgubila svoje dostojanstvo i moć rasuđivanja, da sa svoje 24 god bih trebala da realno vidim i procenim neke stvari, da dopuštam stvari koje mogu skupo da me koštaju. Ono šta me je najviše povredilo je to što mi je rekla da ne želi da zna više ništa o mojim problemima sa suprugom, da mu pred njom ne tražim opravdanja i da joj više ne dolazim uplakana. Činjenica je da ga obožavam i da ne bih mogla da živim bez njega i on mene voli. Dugo smo zajedno. Za sve loše, ma koliko mi to teško palo i povredilo me, tražila sam opravdanje za njegovo pnašanje i praštala mu. I kada je dolazio pijan i pravio scene, kada po celu noć nije dolazio kući, kada sam mu pronalazila poruke sa bivšom u telefonu, kada me je psovao i vređao, kada se svađao sa mojim ocem i zamalo potukao sa njim i još svašta nešto. Ljubav prašta, a moja ljubav je beskonačna. Jednostavno, povredilo me to što ne razume ono što osećam i ne želi da mi bude podrška. :(
Godinama se zabavljam s dečkom koji me fizički ne privlači...
Meni je mama je platila da položim vožnju, a ja sam to saznala tek kada sam došla kući sa vozačkom i sada mi ne da da vozim kola jer kaže da nije sigurna u mene.
U Nemačkoj sam na radu, kod kuće me čeka žena u drugom stanju, a ja umesto da štedim za zajedničku budućnost svako veče pijem, kockam i obilazim bordele. Pogrešno znam, ali jače je od mene.
Juče mi je bila svadba i u 5 sam otišao u sobu hotela da gledam Liverpul protiv Mancestera. Volim svoju ženu ali Liverpul mi je sve.
Momka varam kad mi je dosadno. On je divan, pametan, nježan, duhovit, sluša me, priča zanimljive priče, sex nam je odličan i nema osobe s kojom se slažem bolje nego s njim, ali ima perioda kad je jako pasivan i ne radi mu se ništa, ne ide mu se nigdje, ne druži mu se s nikim osim sa mnom i to me ubije i isrcpi. I onda kad mi prekipe 4 zida, nađem si nekog, malo se družimo, spavam s njim i mirna sam. I tako funkcioniramo već 8 godina.
Sve bi učinila za momka, ostali smo skupa i kad je doživio nesreću, zeznuo fakultet, dobio otkaz. I ne smeta mi način na koji živimo. Oboma nam je dobro i volimo se, samo ja to malo adrenalina u trenu nađem negdje drugdje i vratim se kući i mirno spavam, a nakon toga sam još bolja i pažljivija prema njemu. Osudite dušmani, puno me briga :*
Želim da raskinem devojci jer je debela, ugojila se u toku veze.
Za devojačko veče sam se zanela i spavala sa momkom koji je došao da nas zabavlja. Rodila sam divnu devojčicu nakon 9 meseci i sumnjam da li je suprug otac. Bojim se da mu priznam to i ne znam da li je uopšte pametno da pokrećem tu temu...