Svaki dan odem u drugi kafić, obavim veliku nuždu i ne povučem vodu... Vratim se na mesto i gledam ljude kako se nerviraju kad izađu iz toaleta.
Osjećam se jadno. 2 najbolje prijateljice imaju mobitele sa androidom a ja imam običan telefon zbog teške situacije u porodici. Sinoć sjedimo nas 3 i jedna od njih kaže 'ajde da se ja i ti uslikamo same, jer ona nema instagram'. Nikad se u životu jadnije nisam osjećala. I cijelo veče je prošlo tako što sam ja blejila u zidove a one surfale netom. :)
Na svojoj momačkoj sam spavao sa bivšom. Od tada je prošlo 2 godine, nismo se videli posle toga i ne osećam ništa prema njoj. Nikome to nisam rekao. Oženio sam se i volim svoju ženu najviše na svetu!!!
Plaćam alimentaciju, iako nisam sasvim siguran da je dete moje.
Žene moraju shvatit da smo mi muškarci kao ribari. Mi volimo uhvatit ribu, divit joj se, uslikat je da imamo sjećanje, pokazat je našem društvu, pohvalit se KAKVU ribu možemo uhvatit, a na kraju dana je lijepo, pustit u vodu da ide svojim putem ;) S toga bi poručio svim udatim, zauzetim curama. Vi ste ribe koje kad smo pustili u vodu, igrom slučaja USKOČILE u čamac nazad same, totalno neplanirano. Dosadi lovit jednu vrstu ribe, nismo mi muški skloni monotoniji, potrebna nam je raznolikost! ;)
Ja njega više ne smatram sinom. Sram da ga bude. Pored ovoliko Srpkinja on je sa Arapkinjom u vezi. Žive zajedno u Norveškoj koliko znam. Prekinuo sam svaki kontakt sa njim i rekao sam mu da mi više nije sin i da ne želim više nikad da ga vidim.
Moj otac, nazovimo ga tako nije zaslužio ljubav moje mame. Nijedan djelić njene ljubavi, osmijeha niti pažnje. Al ona je ipak bila u za njega uvijek, jer ljubav je valjda ta koja ne treba i ne traži razloga. Znam samo da je on bio osoba koja živi u svijetu porno filmova, časopisa i sex-a. Često sam se nalazila u situacijama kada bi on dobacivao djvojkama, djevojčicama koje su moje godište ili čak mlađe od mene. Al bi pomislila da je to šala, i sve bi ostalo na tome. Znam samo da sam ga voljela više od mame, više od bilo koga. Da nikad nisam pomislila da će mi učiniti nešto nažao, pokušati me povrijediti. u njemu sam vidjela kao i svaka djevojčica mojih godina sve one glavne likove i heroje iz crtanih filmova, bajki. Al to je sve bilo nestvarno, laž kao i svaka bajka. Ne žive baš svi sretno do kraja života, kao što piše u bajkama. To sam shvatila jedne noći, dok je moja mama bila na poslu. Tu noć, onaj isti heroj je nestao. Pojavio se zlikovac, nasilnik i bio je gori od onih nasilnika za koje sam čula. Bio je stvaran.
Dečko mi je u toku jedne gadne svađe rekao da bi mogao da je*e moju sestru da hoće, na šta sam mu ja uradila šamar, i on mi je vratio. Tako smo se pobili i na kraju je moj glava završila na menjaču, jer smo bili u autu, i tukao me je u glavu rukama i pričao u fazonu da mu lomim auto i da me zbog toga tuče. Kasnije mi je rekao da me nikad prvi ne bi udario, da on tu ništa nije kriv, da mu je čist obraz, da sam sve ja započela, da nije rekao da bi mogao da je je*e nego da bude sa njom i svakakve gluposti još. Osećam se jadno što posle svega i dalje razmišljam da se pomirim sa njim, što mislim da bi se promenio i da možemo imati divan život zajedno, porodicu i ostalo. Inače je jako ljubomoran, prebacuje mi stvari koje uopšte nisu tačne, izmišlja neke svoje priče i ubeđuje me u njih. Ludim.
Nikad ne bih mogao da oženim ne-devicu.
Uvek me prati misao kako je izgledala kad je to činila sa drugima.
Zamislite samo da šećete gradom i sretnete njene bivše momke koji su joj svašta radili, pozdrave se i ona se nasmeši, ne kaže ništa ali ti znaš zašto...
Odvratno!