Ništa me nezanima u životu, sem pokera (Turniri). Svi meni bliski ljudi misle da je to obično kockanje, što ima istine, ali poker je mnogo više od toga. Sve se svodi na strategiu, matematiku, donošenja pravih odluka u pravom trenutku, prepoznavanja i klasifikacia igrača, svođenje rizika na minimum i mnogo takvih stvari. Igra je kompleksna i nije za svakog. Ovom prilikom želim da kažem da nije to isto ko lupanje aparata u kladionici. Hvala.
Živo me zanima zbog čega se žene, a i muškarci, mada više žene, jer se ova tema tiče njih-prepiru oko toga zašto neko treba da abortira, a zašto ne. Ja sam vernik i protiv sam abortusa, ali nemam potrebu da ulazim u to ko iz kog razloga ne želi dete, njegovo je pravo. Za čudo, više ove što pridržavaju abortus, osuđuju one što žele da rode. Te dete ima bolest, te ovo, te ono. Ako žele da rode, šta se vas to tiče? Isto tako, ako neko ne želi, ko ste vi da osuđujete? Ja, lično, ni po koju cenu ne bi abortirala, ma šta god da je razlog i to je moja stvar. Ne idem okolo i ne držim predavanja drugima zašto bi trebali ili ne bi da to urade. Svako ima svoj život i odlučuje.
Svaki muškarac ili žena koji imaju potrebu da 'drže' partnera na oku ili mu ne daju da diše iz straha da će ih prevariti, pogledati nekoga itd, nemaju ni trunku samopouzdanja i u suštini su kukavice obične. Svako ko hoće nađe način da prevari. To što vi idete za nekim kao pijavica, proveravate telefone, pravite lažne frke-džaba vam je. To vam nisu nikakve veze, već lakrdija. Ako vi nemate poverenja u partnera i ne smete da ga pustite samog da ode negde, šta onda reći?!
Kako me iritira kad kažu ono 'odjednom se rastao'. Ništa nije odjednom. To što bi vi voleli da je odjednom, pa se tešite, vaš problem. Bolje bi se osećali da priznate sami sebi istinu i da ne lažete sami sebe. Kad nešto ne funkcioniše kako treba, kreće od sitnica i bude sve gore kako vreme odmiče. Znam da neki vole da guraju sve pod tepih i da se prave da je sve ok, ali to dođe na naplatu pre ili kasnije. Zapamtite, ništa nije odjednom. Ko hoće vidi, ko neće, progledaće hteo to ili ne.
Pozdrav, svima! Našao sam jednu devojku koja je prelijepa, i pokušavamo pronaći zajednički jezik na putu ka tome da postanemo par. Ne znam da li je vreme da joj kažem ili nagovestim osećaje. Znamo se već duže vreme, izlazili smo par puta.
25 godina i kronični umor koji ne prolazi(uredne sve pretrage).
Kad sam tražila savjete i pomoć nitko mi se nije javljao, nit javio, a gdje odgovorio, znači mogla sam umrijeti do sad...
Imam jednu supermoć, a to je da više ne mogu da se zaljubim. To je nešto što sam celog života želela jer, kada god sam bila zaljubljena, nisam se sebi takva dopadala. Najlepši osećaj mi je bio kada krenu emocije da me prolaze, kada vidim da ta osoba više nema uticaja na mene. Kada sa potpunom hladnokrvnošću gledam tog nekoga koga sam nekada obožavala.