Moj muž konstantno trese nogama(baš jako) dok sedimo. U restoranu drveni pod, pa se to toliko ljulja. A on kaže, šta ti smeta😤
Što se tiče mojih sportskih talenata, za sad imam reč od četiri slova: SPOR.
Žao mi je što ne znam od kad smo tačno u vezi, za razliku od datuma raskida...
Kada sam raskinila, jedino sam mami ispričala kakav je ispao prema meni. Imamo blizak odnos. On je nakon raskida stalno se javljao u nadi da ćemo se pomiriti i to sam joj pričala, jednostavno nisam želela drugima da se jadam i da pričam nešto loše. Iako zna kakav je ispao prema meni, ona je rekla da ne želi da se meša u moju odluku ako odlučim da se pomirim. Razumem da će biti neutralna, nikada ništa loše nije rekla nakon toga o njemu jer je bio moj izbor. Ali me je nekako tad zabolelo da ja da pokleknem njegovim opet manipulacijama i pomirim se ona bi ostala suzdržana samo jer neće da se meša. Kada sam je pitala zašto mi makar ne kaže iskreno mišljenje i da valjda ni jedna majka ne želi takvog dečka za ćerku, govorila je kako joj je glupo da priča svašta i loše.
Zbog određenih kolega sam krenula kod psihologa. Sve je bilo donekle dobro, držala neku distancu na fin način jer par njih je stalno ogovaralo i nisam želela da budem preterano bliska sa njima. Odjednom su počeli prema meni da se ponašaju kao da nepostojim, jedva mi se javljali iako nisam ih komentarisala, jedino što nisam želela da budem deo abrova koji vode. Osetila sam se tako loše jer su sve i svašta o meni pričale bez razloga. Znam da će ljudi reći šta te briga ali ta atmosfera je uticala psihički na mene. Sve te žene su nesrećne, nezadovoljne i uvek spremne najgore da pričaju o drugima. Vremenom su odjednom sve normalno krenule prema meni da se ponašaju ali od mene samo ćao dobijaju i to je to. Ne želim više ni jednu kafu na pauzi popiti sa njiman. Nakon razgovora sa psihologom sam i sama shvatila da ne treba da se opterećujem šta će ko misliti i da svoje zdravlje rušim zbog nekih ženturača koje ništa lepo nemaju da kažu.
Sutra mi je rođendan i ne bih volela da mi bivši dečko čestita. Pre par meseci sam prekinula kontakt sa njim i tačno znam da će sutra da mi piše neki roman gde će uz čestitanje pisati kako se on oseća bezveze jer nemamo kontakt i dodavati neke nadimke kako smo se pre zvali. Prethodna dva rođendana iako nismo bili zajedno slao mi je u ponoć poruku kao da smo najzaljubljeniji par. Dok smo bili zajedno jedva bi se setio pod izgovorom kako je on zaboravan sa datumima. Nisam ga blokirala jer sam očigledno budala koja bi uvek odgovarala na poruke kada on pošalje kako mu je teško bez mene i očekivao da ga ja tešim a zbog njegovog ponašanja smo raskinuli. Empatija koju imam u sebi nije baš dobro za mene jer ću pre gledati kako se drugi osećaju a ne kako ja. Bude li sutra opet krenuo manipulacije sa njegovim izlivima gledaću sebe i reći da prestane da se tako ponaša.
Bože koliko ja postanem osjetljiva kad prema nekome razvijem emocije. Ne mogu mu to pokazati ispast ću jadnica, al me svaka pogrešna riječ može povrijediti.
Užasno me iritira jedna koleginica sa posla. Relativno je došla skoro i sve pokušava da me izopšti bez ikakvog razloga. Gledam svoja posla, ni sa kim nisam do sad imala svađu niti me bilo čiji život interesuje. A ona i ja smo istih godina i umesto da ćaskamo u nekim ženskim temama ona se stalno bavi ogovaranjem svih osoba a te osobe se druže sa njom. Znam toliko stvari koje je te osobe ogovarala a ćutim i gledam kako ona kod njih mene ogovara a bukvalno joj ništa nisam uradila.
Psiholog me je na prvih par seansi pružao podršku i konstruktivne kritike davao a onda počeo da svaki sledeći put šta god kažem da govori "pa ne znam" ili da bude u nekom svom svetu kao da me ne sluša. Čak je i prešao granicu sa kritikama da mi je bilo neugodno gde sam se ja pravdala. Posle te jedne neprijatne situacije tj. njegovog komentara otišla sam još jednom i skapirala da bolje da prekinem jer mi je sve gore i gore.