Najjača laž kod žena je kad pričaju da im pare nisu bitne, a onda dodaju kako je važno da lik ima para jer to pokazuje da je sposoban. Ali postoji jedan trik na kojem sve padaju – tatini sinovi. Svi znamo da ih na Balkanu ima previše, svako selo, grad, općina ih ima barem nekoliko. I gle sad – 90% njih su totalno nesposobni, znači da nema oca ne bi imali ništa. Ipak, 99% njih su u vezama ili brakovima. Pa kako to, rođaci? Ispada da ipak nije stvar u tome da je lik pametan i sposoban, nego jednostavno – da ima para. Hahahaha. Meni je žalosno što žene pričaju bajke, a na kraju se udaju za tatine sinove koji, da sutra izgube to što imaju, ne bi znali ni gaće oprati sami.
Ljubomorna sam na prijateljicu koja živi sa svojima u tridesetoj godini. Ona niti pere veš niti čisti po kući niti plaća račune. Ja sve radim i plaćam sama i sama živim od osamnaeste godine i tek kada vidim nju uvidim koliko bi mi bilo lakše da sam ostala sa svojima, koliko bih novca više imala za lepe stvari, ovako sve potrošim na hranu i režije, svo slobodno vreme trošim na poslove po kući dok ona izlazi i uživa mama joj pere veš.
Kad je mama upoznala mog dečka, prvi komentar joj je bio: "Joj, ne mogu vjerovati da hodaš s mlađim, meni je to tako jadno." Ja imam 32, on 30. Tata i mama su inače isto godište, on je stariji mjesec dana. Prvo sam mislila da se šali, ali ona se ozbiljno zakačila, stalno me ismijava na tu temu. Nisam to očekivala i stvarno mi počinje smetati. Pa ne hodam sa srednjoškolcem, oboje smo odrasli.
Čujem od ljudi da misle da sam glup, ili ako ne kažu, vidim da to misle. Vezano za to ili ne, previše sam pogubljena osoba od očeve smrti, od kada i čujem takve reči (mišljenja) o sebi.
Živim u Holandiji već 5 godina. Sebe sam ovde pronašla i mnogo sam mirnija i lepše živim. Dok sam živela u Srbiji mislila sam da sam sklona depresiji a tek sada shvatam da me sredina i čitav način i standard života bacao u očaj. Kada pogledam kako ovde ljudi žive zdravije, putuju, profesionalni su, bračni odnosi su mnogo zdraviji, bave se svojim životom, šetaju, sa decom provode kvalitetno vreme umesto da ih samo slikaju za instagram i puće se ispred ogledala, setim se koliko mi je gadno sve vezano za Balkan. Kad me pitaju zašto ne idem često u Srbiju, stalno izmišljam izgovore vezane za posao i nedostatak vremena a istina je da čim stignem, osetim negativnu energiju naših ljudi, frustraciju, komplekse i samo želim da se što pre vratim.
Šefica je vršila mobing nad radnicima, po 12 sati su trebali radit, na telefon je bila ljubazna, a kad sam došla tamo horor, ne bi ti dala čašu vode, izderavanje, uzas kakvih žena ima, da je negdje vidim us*ala bi se od straha, čak se bojim otvorit i njen profil na facebooku.
Bivša devojka je pre jedno dve ipo godine ostala u drugom stanju, u tom momentu imali smo po 23, nepunih 24 godine i smatrali smo oboje da nismo dovoljno zreli da postanemo otac i majka u tom uzrastu. Ja sam bio zaposlen već nekoliko godina međutim nisam živeo sam odnosno nismo živeli zajedno, nisam imao svoja kola već sam vozio kola roditelja, nisam imao ni Bog zna kakva primanja u tom periodu a i ona je relativno skoro počela da radi u novoj firmi. Naši roditelji su bili za to da se ona porodi i imali smo maksimalnu podršku sa njihove strane što novčano što u svakom drugom aspektu odgajanja deteta, međutim mi smo čvrsto ostali pri prvobitnoj odluci i ona je pobacila. Sad kad se osvrnem na tu situaciju nikad više sebi ne bih dozvolio da u tom slučaju devojka/žena pobaci i makar i sam odgajao dete ne bih ponovio to. Želeo bih da poručim svakom mladom paru koji je u sličnim iskušenjima, da je to nešto najlepše što može da im se desi u životu. Bože, kajem se, oprosti mi moj najveći greh.
Nisam nikada imao devojku, ja sam toliko mutav i ne umem da se družim nisam uopšte društven, takav sam još od klinačkih dana ne znam šta je u pitanju. Čitao sam karakteristike svog horoskopskog znaka, tu sam se prepoznao, mada znam neke ljude koji su isti znak ali su potpuno drugačiji, ne znam možda je u pitanju kod njih drugi faktor. A možda je ovo problem generalni, samo što svako zna svoje, u životu nema pravila.
Glavni problem sa devojkom mi je što ona smatra da je sex za nas muškarce svetinja i da tako može da me vrti kako hoće. Tipa svađamo se preko telefona i ona mi odjednom pošalje sliku njenih grudi. I pitam i šta sad, aj prvo da završimo razgovor. I ona se naljuti, prekine i neće da razgovara. Kad je prespavala kod mene, obukla neku sexy spavaćicu i mislio sam da to znači poziv za sex, a kad sam joj prišao, kaže umorna sam pusti me da spavam. I ja je pustim, ujutru se budi ljuta na mene, što se nisam više potrudio. Oterao sam je tu u tri lepe, ja da molim nekog za bilo šta ne pada mi na pamet. Jednom smo šetali gradom i vidi ona u butiku neke helanke i pita me da joj kupim, što bih i uradio naravno, ali doda na to, ako mi kupiš odužiću ti se vcrs. I ispada da bih kupio samo da bi dobio sex, i onda sam odbio, rekao sam nemam para. Mislio sam da samo kur*e prodaju svoje telo, ali to radi i dosta devojaka u ozbiljnim vezama, ne sve ali velika većina, samo da bi dobile šta žele.
Recite mi zašto neki roditelji dele decu, naročito kad su u pitanju ćerka i sin. Žensko sam i imam dva starija brata, svi imamo svoje porodice ali moji roditelji svu svoju imovinu su već raspodelili (usmeno). Nemaju oni nekakvo bogastvo nego me boli što mene u svemu isključuju. To što ne nosim više njihovo prezime i što sam žensko ne znači da ne nosim više njihovu krv i gene i da sam manje vredna zbog toga.