Ako ikad dođete u sitaciju da izgovorite da vaši roditelji toliko vole vašeg partnera da čak pomislite da vole više njega od Vas - znajte da imate posla sa zmijom manipulatorskom. Ostavite tu osobu.
Društvene mreže su postale čisto zaglupljivanje. Ili neko glumi pametnjakovića, ili se ljudi bez prestanka prepucavaju, ili se sve vrti oko golotinje i praznog hvalisanja. Jednostavno užas! Ko je ugasio naloge ili ih nikada nije ni pravio, taj je svoj mozak najbolje sačuvao.
Nervira me stalno potenciranje i prenaglašavanje putovanja, iako sam oduvek volela da putujem. Recimo ove godine ne idem nigde i nisam bila duži period na nekom putovanju i svi me ubijaju sa komentarima "Jaoo pa kako nećeš ići?" "Ma ajde otiđi makar za vikend imaš jeftino" ja opet kažem hvala, ali neću trenutno, oni opeet jao pa ajde zaslužila si pa što nećeš, šta ti je, jesi li bolesna?? Aman ljudi... A pre par godina kad nije bila takva ekspanzija društvenih mreža dobijala sam komentare koja budala ide toliko daleko, kad imaš bliže destinacije... Ljudi su stvarno poludeli od instagrama i "savršenog života" i ovo je samo jedan od milion primera. Npr. drugarici su se svi čudili "Juu što laže sve i ne postavi sliku sa putovanja, a ovako deluje kao da ne radi ništa i ne ide nigde" I da, nismo klinke u ranim 30. smo, a ove komentare čujem i od duplo starijih ljudi!! A da ne pominjem ostale teme kad krenu o deci, udaji ko kad šta treba i sa koliko godina te je već vreme pregazilo.
Napunila sam 30 godina i nisam spremna za decu. Kao mlađa sam mislila da će mi to biti skroz normalno tada; da ću biti dovoljno odrasla i zrela. Vreme prebrzo leti i jasno mi je da ću imati 35-40 dok trepnem, jer sam "još juče imala 20". Iako sam završila škole koje sam planirala, našla solidan posao i divnog momka i izlazim na kraj sa svime šta me na putu snađe, smatram da sam i dalje samo dete te da imam još toliko toga da naučim i vidim. Ne mogu da stresem osećaj da će se moj život završiti one sekunde kada postanem majka. Ne mogu da zamislim da nemam život pored deteta, da sam zbog istog limitirana, vezana za kuću i sl. Plaši me sve to...
Sve mi brzo dosadi, pa moram da menjam, nemam ni jednu omiljenu stvar.
Bivša je zapratila moju instagram stranicu, ali ne zna da sam to ja.
E sad, ja tu kačim fotke nekih mesta u Beogradu za koja imam neke priče i u tim pričama ima dosta i nje, ali naravno ne spominjem njeno ime, samo prepričavam situacije.
Sve je objave pogledala, imam ih nekih 50-ak i lajkovala sve one koje su vezane za nju.
Jutros je reagovala na story i napisala “svaka čast za stranicu, ali mogao bi češće da objavljuješ, postajem zavisna, ponekad kao da pišeš o meni 😂”.
Ja sam odgovrio: “Hvala puno, znači mi podrška”.
Ona “Odakle ti inspiracija? Je l’ sve izmišljeno ili ima nekih istinitih priča?”
Ja “Ništa nije izmišljeno”
Ona “Imaš nekoliko objava koje se 100% poklapaju sa nekim pričama koje sam doživela sa mojim bivšim dečkom”
Ja “Možda je samo slučajnost”
Ona “Ali bukvalno su moje priče iz njegove perspektive”
Ja “Nadam se da su makar lepe uspomene”
Ona “Najlepše”
I ja sad ne znam šta da radim i kako da joj kažem da sam to ja...
Sa dečkom sam 3 godine u vezi i sticajem okolnosti već 2 i nešto godine živimo zajedno. Ja bih volela da krenemo korak napred u smislu veridbe, jer želim da osnujem svoju porodicu i dom i naravno ne pritiskam ga što se tiče toga, ali nekako on kao da ne razmišlja uopšte o tome i kaže kako misli da MI nismo spremni za to i kako se ništa neće specijalno promeniti pošto već živimo zajedno itd... Imam utisak da je na to dosta uticao njegov otac jer mu je u mom prisustvu govorio uživaj dok možeš, jer posle kad dodju deca ruke su ti vezane i možeš na sve što si radio do sad da zaboraviš. Volim ga mnogo, ali mislim da nemamo isti pogled na budućnost.
Srkanje i hrkanje-dve osobine koje me najviše nerviraju kod ljudi😤
Sa sadašnjom devojkom sam skoro godinu dana, pre neki dan izađem do grada i slučajno sretnem nju posle godinu dana, bila je sa dečkom, i sve mi se slike odjednom vrate, kroz sve što smo prošli, onu za koju sam se borio dve godine, koju sam najviše voleo, koja mi je dala samo 10% sebe dok sam ja davao 110%. Sa strane imam sadašnju devojku koja me voli najviše na svetu i sve bi dala za mene, dok ja to isto nisam spreman za nju da uradim nit joj pružam isto. Nisam siguran šta radim od svog života, dal se vredi ponovo boriti za tu ljubav za koju sam se toliko borio pa odustao ili pak da pokušam više da volim onu koja mene najviše voli ali nisam siguran da ću ikad moći da je volim kao ona mene, iskreno mi je nje malo i žao i mislim da ću da raskinem jer neću više da zavlačim dobru devojku ali ja osećam nešto i prema njoj. Stvarno ne znam šta da radim, da bar nisam ušao u novu vezu dok ovo staro nisam raskrstio sam sa sobom ali mislim da to neće da se desi još dugo dugo ako ne i nikad.