Najveće poniženje u životu mi je bilo kada se dečku "spustio" dok sam mu ja pružala oralni s*x. To nam je bio prvi put , nakon par meseci muvanja. Htela sam da propadnem u zemlju, a mislim i on. To je jako uticalo na moje samopouzdanje, mesecima nisam mogla da se oporavim od toga, mislila sam da sam neiskusna, glupa, nesposobna, neprivlačna. A inače nam je hemija bila ogromna pre tog prvog puta. Nikako nisam očekivala da će bilo šta poći po zlu.
Ako ne navučem prvo desnu čarapu ujutru, osećaću se kao u alternativnom univerzumu.
Osjećam se loše zbog ovoga, ali sviđa mi se cura mog prijatelja.
Nju znam duže nego njega, nešto smo kao mutili, ali ništa tu konkretno nije bilo. Na kraju smo ostali prijatelji.
Njega sam upoznao kasnije, dok sam se s njom već uveliko družio, u isto vrijeme ga je i ona upoznala. Njih dvoje su kliknuli, ušli u vezu i stvarno mi je drago zbog toga. On mi je vremenom postao jako drag prijatelj i želim im svu sreću, ali kad s njom pričam osjetim nešto što nikada ne osjetim s drugim curama.
Sinoć smo se do kasno dopisivali i pričali o svemu, otišao sam spavati s tim čudnim osjećajem kao da njemu radim iza leđa, iako su to normalni razgovori, nema ljubavnih konotacija, ali valjda zato što znam da nisam na čisto prema njoj sa emocijama.
Ona je mlađa od mene 16 godina i da, čudno da mi je to prijateljica, ali spletom okolnosti smo ušli u kontakt i nastavili druženje. Prvo mi je bila kao mlađa sestra, ali kroz sva druženja se nešto razvilo prema njoj i ne umire.
Možda da se distanciram...
U srednjoj školi sam stekla mnogo dobrih prijatelja, za razliku od osnovne. Žao mi je što je tako kratko trajalo. Svi smo se razbežali na milion strana.
Imamo jako loš zakon o nasleđivanju. To što nasleđujemo dugove mi se nimalo ne sviđa... zaista nimalo. Jesmo mi krivi što su se naši roditelji zadužili i nabili dugove pa mi moramo da ih vraćamo. Nema logike nimalo.
Smatram nepoštovanjem ako neko ima običaj da kasni, ispaljuje, menja planove u zadnjem momentu i slično. Da se razumemo, svakom može da se desi da nešto iskrsne pa da mora zakasni ili otkaže neki dogovor, ali ako neko to radi konstantno, i to bez pravog povoda, smatraću da me ta osoba nedovoljno poštuje, koliko god da je dobra u svim drugim segmentima prijateljstva.
Imala sam plan sa najboljom drugaricom da odemo za BG par meseci pre faksa, da radimo. Sve je to bilo super dok nije trebalo da se svi ti planovi realizuju. Ja sam krenula i mesec dana unapred da gledam stanove da vidim kako se cene kreću itd. Nailazila sam na stvarno dobre stanove u odličnom stanju do 250e, koji su nam baš odgovarali. Svaki stan koji sam joj poslala je rekla da je preskup ili da mnogo žurim. Onda je ona samo odlučila odjednom kako moramo što pre da odemo za BG i našla stan od 300e, koji je baš daleko od centra, 15 minuta pešaka do stanice i stan se bukvalno raspada. Sve bi to donekle bilo u redu da nisam saznala kako prica da je ona morala sve sama da pronađe stan i da nam je stan rupa jer ja nisam htela njoj da pomognem. Mislim da ću uskoro da tražim stan sa nekom drugom cimerkom.
Raskinula sam s momkom prije više od godinu dana nakon što me je prevario. Nakon njega, više nisam mogla ni u koga imati povjerenja, jer podsvjesno mislim da će se isto desiti. Bojim se da ne ostanem sama do kraja života...
Majka kad god ode u inostranstvo, kupi mi nekoliko majica i haljina bez da ja prvobitno probam. Svaka mi bude uska u rukama i onda me ona krivi kako sam debela…
Iz čista mira mi dođe ta neka pjesma u mislima i počnem da je pjevam, i bol se nastani u grudi iako je pjevam u tisini…