Majke kako ste? Kako se stvarno osjećate? Da li u nekom momentu bude lakše?
Imam dvogodišnjaka i trudna sam..
Sad kako sam trudna toliko sam umorna, nenaspavana, ali šipak nema spavanja. Bas sam željela da bude mala razlika, pa kad izađem iz govana da bude to to. Jer živim malo dalje od grada, ne želim nikog da obavezujem da mi čuva djecu, vrtići su mi daleko. I kad bi imala školarca, i bebu ne bi je imala gdje ostaviti da ovog vodim u školu. Zato sam ovako uradila. Strah me kako ću sve podnijeti. I sa jednim bude previše teško, mogu misliti kad bude dvoje. A muž radi ode u 7h vrati se u 22h..
Nisam neki radnik, ali se trudim i imam dobru volju. Nisam negativan i bude mi žao silnih grešaka koje napravim. Uvijek dobro prođem i svi mi progledaju kroz prste zbog moje dobre volje.
Nikada ne bih volela da imam brak kao što imaju moji roditelji.
Sakrivam hranu od ukućana jer će tražiti da i njima kupim ako vide ili će izljubomorisat zašto sam samo sebi kupila. Nakon napornog dana na poslu (živim s roditeljima) dođem kući na vrisku i još više posla, a želim da popijem kafu, pojedem nešto slatko i uključim seriju jedno 1h-2h, čisto da se resetujem. Moja majka je tip žene odmah iste sekunde peri suđe i uključi perilicu veša. Ponaša se prema meni kao da idem u školu, a ja djevojka, poslovna žena s jako mnogo obaveza. Sakrivam šta pojedem, kupim za obući, s kim izlazim i gdje. Ako mi je želja potrošiti 50e za haljinu, potrošiti ću. Nema djece, plaćam svoj dio hrane i računa, neće meni neko brojat zalogaje. Ni s*x ne mogu imati kako treba, kirija je ropstvo ali i sloboda.
Supruga mi je sve na svijetu. Imam dijete s njom, puno poznanika, 2 prava prijatelja, ali znam da će mi na kraju samo ona ostati i tako se i odnosim prema njoj. Poštujte i volite svog partnera, vratit će vam se stostruko.
Dok sam bio nevin mislio sam da je seks najlepša stvar koju čovek može doživeti..
Ustvari shvatiš da je lepo ali ljudi to previše precenjuju. Ne kažem da je loše, daleko od toga, ali toliko priče o tome i na kraju...
Nikad nisam želela ni da imam decu ni da se udajem... Ali sam morala da pobegnem od roditelja.. Jedini način da pobegnem od njih bio je da se udam.. A onda sam ostala trudna.. Toliko su svi iz familije vršili pritisak na mene da im rodim unuče, svi su obećavali da će da ga čuvaju dok se nije rodio... Od tad je samo na mojim leđima.. Svi rade svoje poslove, samo sam ja dužna da titram razmaženom derištu, pošto su svi tu samo da ga razmaze... A i muž se ništa ne razlikuje od tog deteta, razmažen odrastao razmažen ostao... Gde god da se pojavi ostavlja svinjac za sobom.. Da bar zarađuje nego ima dugove da ne može sedmica na loto da ga izvadi... Ali zato ume da mi se dere i da me udari jer derište plače bez razloga... Prosto živim život koji ne želim... Mislim da sam na robiji bilo bi mi lakše nego u ovakvom braku i sa ovakvim ljudima...
Imam momka koji je od mene stariji 12 godina, on ima 43, ja 31. U vezi smo 4 godine i on je najbolja osoba koju poznajem. Najbolji partner i podrška, uvek je spreman sve da učini za mene, a i ja za njega. Ima sestru koja je mlađa od njega par godina, ali mi je jako čudno što se zovu nadimcima "bebo, bebcu". To mi je okej kad su mala deca, ali u tim godinama mi nije normalno, i iskreno kad sam ja tu pristuna, a rečenica počinje svaka sa "Bebcu, možeš li da mi dodaš to i to" nije mi ni malo prijatno. Dok mene tako ne želi da zove (iako ja to ne bih ni htela) ali ne znam kako da se od tog lošeg osećaja otkačim, jer je i ona jako dobra osoba, samo su nekako previše vezani jedno za drugo. Dugo su ziveli zajedno, on je njoj sve, ona njemu isto, i previše su zastitnicki postavljeni jedno prema drugom. Ne znam jel toliki problem u meni i da li bi to ikome drugom smetalo ili samo meni?
Moj verenik je otišao u inostranstvo da zaradi novac za učešće za stambeni kredit za nas dok sam ja završavala ovde papire za kuću. Posle 5 meseci, ostala sam bez dečka i sa novim placem. Dečka “ponele pare i neograničena mogućnost napredovanja” i više me ne želi pored sebe. Ljudi je l’ moguće da sa nekim živite skoro 6 godina, poznajete se mnogo duže, isplanirate potpuno budućnost, krenete na ostvarivanje i on odustane? Koliko je vremena potrebno da nekog zaista upoznaš? Ljudi oko nas ne mogu da veruju jer je naša veza u okolini bila simbol skladnosti i ljubavi. Zašto se čekalo 6 godina - da bih ja završila studije koje sam upisala kasno. Ovo kao da se ne dešava…
Sve u domenu razuma mogu da razumem, ali likove koji u teretani dahću, stenju i podvriskuju kao da rađaju blizance sigurno ne. Većinu života treniram, razumem tehnike pravilnog disanja koje su potrebne posebno kada se dižu tegovi i radi sa većom težinom. Verujte da ovo nije to. Lik koji deluje kao od brega odvaljen uzdiše kao da se prema za pornić a diže recimo 10 kila. Radi neku nevezanu vežbu u parteru na strunjači, bez ikakvog opterećenja, mislio bi neko da je definitivno na putu da rodi sina jedinca. Naučite se kako se diše, nemojte raditi stvari koje trenutno ne možete jer ćete se povrediti i jbno se kontrolišite. Niko nije došao da sluša ciku i uzdahe teretana batica.