Živim sa devojkom i sad moram da se kupam svaki dan i menjam gaće i čarape :(
Duša me zaboli kada se potrudim da spremim ručak bratu i sebi, a on ode i kupi da jede.
Nekad tako idem ulicom i setim se nečeg smešnog i počnem da se smejem ko idiot i svi prolaznici me gledaju, a meni jos smešnije kad zamislim sebe kako se smejem.
Kad mi kaže da ima prazan stan, mene smori što opet moram da se depiliram.
Znam malo da pričam danski i kad me neko iznervira ja mu odbrusim nešto na danskom. Oni uvek pomisle kako sam ih opsovala teško,a ja ustvari nadrkanim tonom odvalim neku glupost, tipa 'imam dve zelene jabuke'
Moj dečko je toliko "blentav" da ću na kraju samu sebe zaprositi.
Idem gradom i skapiram da me sve devojke nesto zagledaju... Gledam da nisam musav, prljav... Nisam... i skapiram... Koji sam ja u stvari šmeker...
Obozavam, čim pređem granicu da tražim novi pečat po pasošu.