Kada obrišem razgovore sa fejsa ili poruke i propuštene pozive sa telefona, osećam se daleko čistije i bezgrešno .
Kažu ljudi "Ne može da se uči kad su ovakve vrućine". Evo sad je kao malo hladnije i pada kiša, pa će moći da uče. Što se mene tiče, ja ne mogu kako god da okreneš.
Juče sam izvadio ličnu kartu i video da sam na fotografiji ispao kao pacov koji je doživeo elektrošok.
Tata me je jutros probudio rečima " Miloše bekrijo ,sve si pare popio" ... morao sam ustati xD
Prolazim ja pored zdjele sa kolačima i govorim sebi "Ništa nisi vidjela! " ...
Dečko mi je upravo rekao da nisam lepa. Iskreno, to me je povredilo.
Svaki put kad mi nešto padne dok se tuširam ili feniram, viknem "Dobro sam" da mama ne bi izbezumljeno utrčala u kupatilo.
Prvi put volim nekog toliko da želim da budem mama njegovoj deci. Mislim da je to to.
Uvek kad sam na pešačkom prelazu dok čekam zeleno svetlo na semaforu zamislim da sam u nekom srednjevekovnom ratu. Moji ljudi sa ove strane prelaza, neprijatelji preko. Izaberem jednog čoveka sa druge strane i sa njega ne skidam pogled, on mi je primarna meta. I stalno se nadam da ćemo se zatrčati kad se upali zeleno, a moji sabornici me ispale.