Najlepsi trenutak ikada je kada odjednom zaćuti, pogleda me najlepšim pogledom na svetu, nasmeši se i ljubi me. Ne kaže ni reč, ali ja znam da u sebi misli "Nemaš pojma koliko te volim!"
Očistila sam godinu na faxu, i sinoć sam to sa društvom proslavila. Napila sam se prvi put u životu. Umirem od sramote kad se setim koliko sam lupetala. Ne izlazim iz kuće, do daljnjeg.
Jednom kad sam kod tetke jela domaću pršutu, masni deo sam kidala, stavljala u ruku i kad niko ne gleda bacala preko ramena iza kreveta. Bar sam tako mislila, ali se ispostavilo da je sve ostalo po zidu i kada je teča skontao živ blam me pojeo. Imala sam manje od 6 godina...
Imam slike iz djetinjstva gdje poziram sa Nokiom 3310.
Postanem najružniji čovek na svetu kad mi izađe bubuljica između nosa i ustiju.
Jednom prilikom sam tati čestitala rođendan tako što sam se prekrstila i poljubila ga.
Devedestih godina, ukućani su mene non stop dizali da udarim televizor sa strane kad nestane slike. Rekli su da ima nešto u mojim rukama i da uvijek dođe slika. Zato me i jesu poslali na ETF.
Mojoj tadašnjoj devojci i meni niko nije verovao da smo se upoznali tako što sam je pljunuo na ulici. Idem ti ja u pekaru da kupim 'leba, nešto se zamislio, nakupim šlajma i okrenem se da pljucnem nalevo ka bulevaru, i BUM! Sreća, nije bilo u glavu, ali nisam ni promašio. Snađoh se brže bolje, pozvah je na piće u znak izvinjenja i tako to... ;-)
Pre par godina kad sam bila kod babe i dede na selu, pojurilo me je nešto i ja glumeći super heroja pokušam kao da preskočim ogradu, zapne mi pertla i poletim kao sveća na zemlju. Posle par minuta sam videla da je to bilo malo prase.
Uvek sa sestrom čitam ispovesti. To je jedino vreme koje provodimo a da se ne svađamo, ili zaključavamo po sobama, ili gađamo patofnama ili udaramo se nogama.