Moj dečko se ljuti kada nosim kratku suknju, dekolte ili visoke štikle, a okrene se za prvom koja se tako obuče. Dođe mi za inat gola da prošetam.
Svi mi se smeju što radim sa 16 godina. Samo što niko nezna da živim sa mamom kojoj je hitno potrebna medicinska pomoć. Nije sramota raditi!
Kad god dobijem lošu ocenu, kevu ne lažem već joj odma pošaljem poruku kako sam prošao, da bi se odljutila dok dođem kući.
Na ekskurziji u Budimpešti u drugoj srednje, nas nekoliko smo se izgubili i lutali bar 2 sata unezvereni. Nismo znali ni u kojoj ulici nam je hotel, ni tačno ime hotela. Ja sam pukla i pozvala razrednu. Javlja se ona, ja joj objašnjavam kod kog smo mosta, ona ne razume ništa, ja opet sve detaljno objašnjavam 5min, kad ona kaže - Čekaj, gde se ti nalaziš? I ja skontam da sam zvala razrednu iz osnovne škola koja je u Beogradu. Otišao i kredit i živci.
Jednom sam u školu došao u kućnim papučama... A drugu put sam, slučajno, otišao sa burazerovom torbom koji je bio šesti razred, a ja drugi srednje...
Ne podnosim kad mi neko stoji nad glavom i prati šta radim na računaru.
Obožavam osobe koje me mogu nasmejati i u trenutku u kojem to ne želim.
Pre par dana sam se posvađala sa majkom kao nikad ni sa kim u životu zato što mi je rekla da vodim računa dok sam u vezi sa dečkom jer ga ne poznajem još uvek baš dobro i to preko telefona dok sam bila u njegovom društvu. Posle 2 dana on je raskinuo sa mnom bez ikakvog objašnjenja. Da li je to uradio zbog toga što je čuo pridikivanja moje majke ili iz nekog drugog njemu poznatog razloga, ne znam, ali znam da se užasno kajem što sam tako loše postupila sa majkom iako znam da je bila u pravu.
Petkom, kad dođem s posla prakticiram vrijeme za mene. Potrpam se dekicom uključim neku relaksirajuću snimku zalaska sunca na oceanu i uživam u zvukovima klavira i valova uz kavu, ili čašu vina. Isključim sve telefone i uživam.