Za nekoliko dana trebam u inostranstvo ali sam jučer izrezala pasoš na komadiće misleći da je stari koji više ne važi.. :/
Sjedio sam jednom sa dedom u kuci i gledao neki prilog na TVu o vegetarijancima.U to me zapita deda "Ko su ovi?",ja kazem "Vegetarijanci deda,vegetarijanci" ,kad on onda reče "Je*eš im majku pričaju naški"
Morao sam da izvršim veliku nuždu i izabrao sam prostor ispod lešnika, ne znam zašto. U naboljem trenutku, naišao je jedan čovek, a ja sam se pravio da skupljam lešnike. U junu.
Užasno me nervira što me ceo život porede sa starijim bratom!
Na kauču u dnevnoj sobi zaspem u roku od 20 sekundi. A čim pređem u spavaću sobu, aktivira se svaka kafa koju sam ikada popio, omirisao ili makar pogledao i onda blejim u krevetu, budan po 2, 3 sata.
Moj tata često ima običaj kada gleda dnevnik, da nama kaze ''tiše, tiše da čujem'', a ustvari niko i ne priča osim njega.
Zamišljala sam svoj žitot skroz drugačije, i dalje ga zamišljam...mislila sam da cu se zabavljati, izlaziti, družiti više, imati više momaka, a ja evo sedim kod kuće i ne radim ništa povodom toga...znam, moja greška.
Ja se bojim onog vremena kad će se sve svesti na "sjećaš se".
Kad god neko hoce da sjede do mene u busu ja se pomjerim iako ima dovoljno mjesta da sjede.