Mrzim kada moja devojka postavlja pravila u vezi onako kako je čula od svojih drugarica da treba.
Nekad imam trip da dečko može da mi čita misli, pa često i kad me nervira mislim sve najbolje dok sam s njim.
Uveli smo novi internet kući koji je strašno brz i imamo neograničen dowlnoad i tata nije htio da stavi šifru jer nam je većina komšija u lošem materijalnom stanju. Tata, glavni si! :)
Ponekad kad režem luk,i kad' mi oci počnu da suze. Pretvaram se da sam u nekim tv novelama i kako plačem zbog zabranjene ljubavi. A onda počnem pričat' sama sa sobom.
Kad god je napolju ružno vrijeme, kiša, oluja, volim da se sklupčam ispod jorgana i slušam kako kapljice udaraju o prozor i vjetar struji kroz lišće. Tako se osjećam sigurno, ne znam zašto.
Kao mala , želja mi je bila da polomim kreditnu karticu , zato što sam mislila da su unutra sakrivene pare.
Samo želim da sam na nekom mjestu gdje me niko ne moze čuti i da se derem dok mi ne pukne glas...
Kad mi se keva pohvalila da je od ponedeljka na odmoru, ja sam joj mrtav ladan odgovorio: "Ma uživaš, bole te patka".. U zemlju sam propao kad sam skapirao šta sam rekao, a ona me pita "Šta si pio, kakve te patke spopale?"
Danas sam imala vežbe iz dermatologije, profesorka nas je odvela do neke gospođe onako sredovečne koja je imala neku autoimunu alopeciju, nije čak ni trepavice imala. Dok je prof. pričala o čemu se radi, ja sam gledala u tu ženu, bila je tužna. Kad je prof. rekla da se to jako teško leči, samo sam videla kako su joj usne zadrhtale i skliznula suza. Kolko mi je bilo teško u tom momentu. Najviše bih volela da sam tada bila sama, da mogu da joj uputim neku lepu reč i ohrabrenje...