Volim kad se slikamo mojim aparatom, nebitno gde, jer tad ja imam kontrolu nad slikama! :-D
Uzeo ja da prepisujem na faksu, na ispitu, i zagledao se u puškicu, kad asistentkinja viče: Boško, ne prepisuj! Ja zbunjen podižem glavu i kažem pa nisam ja Boško. Ispostavi se da se lik koji je sedeo iza mene zove Boško.
Ni za jedan položen ispit se nisam nešto posebno obradovao, a za svaki sam puno učio i dao sve od sebe. Samo osetim olakšanje....
Sanjala sam da me Mile Kitić pretuko jer nisam htjela njegov autogram.
Imam osećaj da mogu samo kod moje kuće lepo da se naspavam.
Sinoć sam sa dečkom, bratom i snajkom otišla na večeru da proslavimo moj 23 rođendan, nakon pola sata SLUČAJNO dolazi njegova sestra i zet i naravno sedaju sa nama. Dolazi konobar i donosi flašu pića i kaže za verenike, i ja kao ee pa ovo nije taj sto i okrenem se i vidim svog dečka sa prstenom u ruci. Posle se pojavilo celo društvo i dugo se slavilo. :)))
Moja sestra kada je bila prvi razred osnovne škole je pokvarila u učionici kućicu za pse koju je neko dijete napravilo. Po dolasku kući je plakala i govorila da joj je učiteljica rekla da napravni novu kućicu . Svi smo se bacili na posao kako ne bi bila kažnjena (otac mi je arhitekta) . Napravili smo kućicu, čak joj i fasadu i prozore napravili. Sljedeći dan je došla ponovo uplakana zato što je trebala napraviti kućicu za pse . A ne za ljude, kako smo mi mislili. Specijalac.
Za vreme bombardovanja mama i ja smo uvek bile same. Bila sam još prilično mala. I kada bi spavale, mama bi moja stopala stavila između svojih listova, da mi ih greje. Verujte mi, da me je tada čuvala čitava vojska, ne bih se osećala sigurno kao kada me je ona čuvala.
Moja devojka je toliko ovisna o žvakama da ih žvaće čak i kad imamo seks. Postajem ljubomoran na te je*ene žvake.
Toliko sam se dobro udala da fakat počinjem sumnjati da je sve ovo skrivena kamera ili kakva namještajka.