Ostao sam bez para pa sam odlučio da ukradem pare od tate i da odigram tiket. U njegovom šifonjeru sam video mnogo novca te sam odlučio da ukradem 500 eura i ostavio sam ih sve u kazinu. Ovo dešavanje je od skoro te on još uvek ne zna da mu fali 500e.
U čitaonicu volim da idem svakodnevno, ne zato što idem da učim, nego da bih flertovala sa momcima.
Evo na primer prošli put mi se susreo pogled sa jednim dečkom više puta i mislila sam da je to to, međutim, prišao mi je i rekao da se pomerim dva mesta od njega jer mu je smetao zvuk žvakanja žvake. Iznervirao me je u trenutku, zato se iz principa nisam pomerila neko vreme, kasnije sam samo otišla u drugu čitaonicu i nastavila da radim ono što volim.
Jako mi je teško jer ne znam više šta osećam prema svom suprugu, a mnogo sam ga volela, mnogo! Medjutim, umorila sam se od konstantnog kritikovanja, od toga kako je sve prepustio meni, decu, obaveze, pri tom, i ja sam zaposlena, ali uvek je izgovor da on radi teži posao nego ja. I tako mic po mic, svojim ponašanjem me je gurao od sebe. Ako se ide na more, posle samo slušam kako da nije njega, mi nikad more ne bi videli. Bila sam željna nežnosti, lepih reči, bar ponekad da kaže da sam nešto dobro uradila, ali tako je naučio - da samo kritikuje i ja sada više ne znam šta osećam.. brinem za njega kada je bolestan i zabrinuta sam kada mi se ne javi, ako smo razdvojeni, a ovamo nemam više želju za intimom sa njim. Zbunjena sam.
Kolega iz ureda ima malog sina koji skuplja sličice Životinjskog carstva. Kad sam saznala, počela sam kupovati Životinjsko carstvo umjesto običnih čokoladica kad bi mi došlo da mi se jede nešto slatko i donosila sam sličice u ured da kolega ponese sinu. To je bilo uzbuđenje samo takvo kad je mali bio pri kraju albuma, znala sam napamet zadnjih 10 brojeva koji su falili. Jučer dolazim u ured, a ono na stolu čokolada i crtež lava - stigao je paket za završen album i dijete mi je poslalo jednu čokoladu iz paketa i crtež da se zahvali što sam mu pomogla. U životu se nisam više obradovala čokoladi, a crtež stoji zalijepljen na stol. Baš su mi uljepšali dan.
Razvela sam se. Prvo me je pekla savjest jer sam mislila da sam donjela krivu odluku. To jutro sam još razmišljala o pomirdbi. Onda sam otišla kod frizera. Napila se. I shvatila da je to najispravnija odluka koju sam mogla donjeti jer ponovno nosim svoj osmijeh. Zvuči kao klišej, no nije.
Jako mi je drago vidjeti svoju suprugu sretnu i zadovoljnu, kako uživa i kako se smije. Odlična je supruga, još bolja majka. Pokušavam čitav brak da se čuvam da ne donosim stres od posla kući, želim sretnu porodicu. Sretna žena, sretna djeca.
Imala sam posesivnog, ljubomornog momka koji je od mene tražio da imam konstantno upaljenu lokaciju na telefonu, da se javim kad god me zovne (zvao me po 50 puta dnevno, redovno u 3 ujutru), da mu kažem sve o mojim bivšim momcima, svaki dan me ispitivao sa izgovorom da on mora da zna sve o mojoj prošlosti, pričao mi kako ne treba da izlazim i imam drugove, vrijeđao, nazivao svakakvim imenima, stalno je mislio da ga varam. Toliko sam ga voljela, samo sam imala oči za njega, da niko drugi na ovom svijetu nije postojao. Svaki put kad sam pokušala da raskinem, nalazio je način da me kontaktira i obeća da će se promijeniti. Napokon sam skupila snagu da ga blokiram svuda, i da prestanem da vjerujem da će se ikad promijeniti.
Mrzim sebe što ga i pored svega ovoga volim, i boli me koliko to nije znao.
Priđe mi momak u izlasku. Porazgovaramo dve osnovne rečenice, nije napadan. Treća rečenica kaže: ,,Imaš Instagram?". Odgovorim mu da ne koristim mreže, što je istina. Nisam uopšte to rekla sa nekim antagonističkim tonom ili da ga otkačim. Lik se okreće i odlazi. Ostala sam u čudu. Umesto da razgovara sa mnom, dok me zapravo vidi, on traži način da se sa mnom kasnije možda dopisuje. Jezivo koliko su ljudi postali nesposobni za osnovnu komunikaciju.
Sa njim je počelo turbulentno i od početka je priča da nismo zajedno, već samo "kolege sa posla" (znam šta ćete reći, "ne sa kolegama", ali tako je).
Bilo je tu svadja i nepričanja, ja sam odlučila da za sezonu idem vani da radim. Do mog polaska smo se nekako pomirili i nastavili da se gledamo. Vidjeli smo se jednom na pola puta (po tri ipo sata vožnje iz oba pravca). Ja ni sad ne osjećam da smo nešto tu ozvaničili i ne znam šta da radim. Malo je ljubomoran i posesivan, što sam priznaje, ali se uglavnom zezamo na taj račun. Meni je ovdje lijepo, družim se i naravno da tu imam momaka. Ne znam da li griješim što sam sa nekima ok. Sjutra idem na planinarenje sa jednim kolegom. Mislila sam da će nas ići više pa sam izrazila želju da idem, međutim, izgleda samo nas dvoje. Nisam ovo planirala i osjećam se krivom. Iako ja zvanično nisam u vezi, a i da jesam, pitam se da li je ok ovo što radim.
Kada sam ostala u drugom stanju moj bivši muž se potpuno promenio. Postao je kao malo dete koje ne ume da pokupi igračke za sobom. Ceo stan je pao na moja leđa iako se nisam osećala baš najbolje. Kada sam jednom prilikom videla da vec 5 dana ne može da pokupi svoju odeću i da je složi na mesto iako sam mu više puta spomenula da pokupi bar svoj nered tada sam pukla i dala mu papire za razvod. Na žalost, saznala sam da ne mogu da iznesem trudnoću pa sam abortirala a on je ubeđen da sam to uradila kako bih ga "kaznila". Žao mi je same sebe jer sam gubila vreme sa njim. Žene pažljivo birajte, a čak i ako pogrešite nikad nije kasno ispraviti grešku i krenuti ispočetka.