Pre nekoliko godina suprug je želeo da se preselimo u inostranstvo, ali ja nisam mogla zbog svoje široke familije s kojom sam mislila da sam jako bliska. Danas 10 godina kasnije, sve moje sestre, braća imaju svoje partnere, bili smo zajedno na slavlju i samo sam u trenutku zažalila zbog te svoje odluke. Jer sam nekako uvek sve njih stavljala ispred svoje primarne porodice, a danas sam shvatila zbog nekih sitnica da mi nešto treba, da mi se niko od njih ne bi našao. Gusko!
Moje sestre i ja smo iz jako bogate familije. Imamo puno kuća, stanova, apartmana itd. Jedna od sestara je nakon što se udala ( za bauštelca), otišla živjeti izvan grada i napravila sebi malu farmu. Otac im je ponudio kuću kao vjenčani dar a nije htjela. Kuća je moderna, u centru grada a ona neće. Druga sestra joj se često ruga i govori kako je njen muž utjecao na nju da tako živi. A realno ima boljeg muža od nje. Bauštelac je ali je poštenjačina teška, dok njen pere novac, i to svi znamo. Iskreno, ja nikada nisam vidjeo sestru sretniju nego sada. Ona je inače veterinar, ne jede meso i voli životinje. Neki dan sam baš došao kod nje ujutro, a ona sjedi na terasi pije kavu i čita knjigu... samo sam se nasmijao od srca koliko mi je drago.
Ja sam baš teška flegma. Kod mene sve može, sve je u redu, sve ću ja. Sreća pa sam našla muža istog takvog. Nama život prolazi sporo i mirno, srećni smo nema svađe, nema stresa. Sve može.
Nervira me što me dečko nije zaprosio posle skoro 8 godina veze.
Kada mi je ćerka imala 14 godina imao sam prijatelja iz detinjstva čija je ćerka imala 17, uveliko je krenula lošim putem, loše društvo, droga, prostitucija.. Savjetovao sam prvo njega da porazgovara sa ćerkom da je uputi na normalan život ali djelovao je nezainteresovano. Na kraju sam ćerki zabranio druženje s njom jer je već počela da je nagovara na neke loše stvari ali nije ni to pomoglo pa smo se preselili u drugi dio grada gdje imamo kuću a i srednja škola joj nije bila predaleko a sa tim prijateljem prekinuo kontakt. Prošlo je 5 godina i u marketu u blizini naše kuće u naselju vidim mladu djevojku poznata mi.. Njegova ćerka, malo sam se raspitao kažu radna cura iz fine porodice ništa posebno. Žao mi je što sam lako odustao od prijateljstva a i od toga da će se ta djevojka popraviti samo sam u tom trenutku bio u nenormalnom strahu za ćerku ali milo mi je što je/što su izašli iz problema i što se nisu desili neki veći problemi.
U srednjim sam dvadesetima i spavala sam samo sa dva dečka sa kojim sam bila u dugim vezama. Nikad kombinacija, veza na noć, nisam za to. Ali na pitanje “sa koliko si spavala” nikad ne odgovaram jer smatram da je jako nekulturno, degradirajuće i zna se kakav tip muškaraca to pita (pogotovo ako to postave na prvom, drugom sastanku). Baš me briga da li će oni pomisliti da ja imam „burnu prošlost” ili da se nečega stidim jer neću da im odgovorim. Nit me je stid, nit imam čega da se stidim, samo neću dozvoliti da neko procenjuje moju vrednost na osnovu toga.
Drago mi je kad vidim kako žene mojih godina i mnogo mlađe užasno stare i da sam za njih Monica Belucci iz najboljih dana. Shvatam da je tome zaslužna moja skincare rutina, moje izbjegavanje teške šminke, štaviše šminkam se u rijetkim prilikama, sklanjanje sa sunca i moji roditelji, koji me nisu forsirali da radim teške fizičke poslove niti stresne poslove, sa ljudima i velikom odgovornošću, već su me godinama štedjeli i izdržavali. Zahvalna sam Bogu na roditeljima, na zdravlju, izgledu i na tome da mi se može. 😄
Prije 5 godina prijateljice i ja u izlasku, bila neka svirka uživo. Za stol nam dođu neki dečki, jedan je bio poznanik s prijateljicama. Meni se svidio jedan od njih, razmijenili koju riječ, ali glazba prilično glasna pa nismo nešto previše ni pokušavali razgovarati. U jednom trenutku bend koji je svirao krene pjesmu "Pišonja i Žuga", jednu od mojih omiljenih. U transu, zatvorila oči, pjevam iz sveg glasa. U jednom trenutku se sjetim da nisam sama, ljudi oko mene, otvaram oči, taj dečko me promatra. Mislim si da je vjerojatno pomislio da nisam sva svoja. Kad dokazi on meni sav fasciniran i veli: "Meni prijatelj davno rekao ako nađeš curu koja zna Pišonju i Žugu od početka do kraja, ženi ju, ne pitaj ništa." Nasmijemo se tu, mislim se sama sa sobom: "koji upad, ovo još nisam čula". Uglavnom, u subotu smo se vjenčali. Tako da, "Pišonju i Žugu" ću pamtiti do kraja života.
Pre neko veče, nakon izlaska, u povratku kući otišao sam na pljeskavicu. Međutim, kako sam je uzeo, desi mi de da mi ispadne pljeskavica sa sve lepinjom na zemlju. Dosta ljudi je čekalo ispred i imalo je priliku to da vidi, a jedan momak mi je prišao i ponudio da mi kupi drugu pljeskavicu. Odbio sam i zahvalio mu se, s obzirom da sam imao para kod sebe da naručim drugu. Iskreno, mnogo mi je žao što nisam ostao ni u kakvom kontaktu sa tim momkom, jer smatram da je to bio zaista sjajan gest i prilično sam siguran da je izuzetno dobar čovek.