Vraćam se jedno jutro kući iz kafane, po običaju mrtav pijan. Dolazim kući kad pjetao kukuriče, gurnem onako ruku u dzep izvadim neku siću i bacim preko ramena. Evo, niko Nedji nije pjevao džabe pa nećes ni ti.
Završio sam fax, zaposlio sam se i imao sam dobar posao. Lepo sam zaradio. Onda mi je juče pukao film, dao sam otkaz i kupio sam kartu u jednom pravcu za Mongoliju. Nit znam što tamo, nit znam šta ću, al ja za 7 dana krecem! pa kud puklo, puklo.
Kad sam imala 7 godina tata mi je doživeo saobraćajnu nesreću gde mu je noga ostala kraća za 2cm pa je bio prinuđen da šepa. Kako se ne bi osećao manje vrednim ili drugačijim moj brat (3) i ja smo šepali zajedno sa njim.
Profesor matematike je jednom prilikom zapeo na času i zamalo da padne. Mi smo se povaljali od smijeha, a on, mrtav ozbiljan blijedo nas je pogledao i rekao: "Ako padnem ja, padate i vi sa mnom."
Neki dan su me zvali iz pošte da dođem jer mi je neko posalo novac. Mislio sam da je neka greška, jer nemam nikog da bi mi slao novac, a i teška sam bijeda, pa sam iskreno pomislio da me neko zeza. Kada sam otišao kažu imate pismo i 3000 dolara, i dalje nisam mogao da vjerujem. Uzmem pismo da čitam, drug iz osnovne koji sada živi u Americi, tada je bio bijeda kao što sam ja sada, ja sam mu uvijek davao koliko sam mogao, dijelio sa njim sendviče na pola, sokove pili iz iste flašice, bio mi je kao brat. Prije 10 godina je otišao za Ameriku, kako se kaže trbuhom za kruhom i izgleda da je uspio. Na kraju pisma je napisao, “Brate kada god ti bude trebalo, samo mi javi, znam kako ti je sada i znam kakav si čovjek kada imaš. Hvala Bogu, ja sada imam dovoljno i smatraj to kao da i ti imaš. TVOJ BRAT” Ni sada ne mogu da vjerujem da me se nakon toliko godina sjetio i da pamti sve dobro što sam mu činio. Izgleda da se i u ova teška, zla vremena, isplati biti čovjek. Ko bi rekao…
Majka nije htjela da me rodi, otišla je da abortira ali doktor je rekao da ne može jer je već kasno. Kasnije, kada sam se rodila doktor je rekao da mu je bilo žao da uništi jedan život, i da je majka mogla abortirati, ali on nije imao srca da to uradi. Hvala doktoru!
Malopre stojim na stanici i ne verujem šta čujem... Pričaju dve bakice i jedna kaže drugoj: "Nemoj terati stalno unučiće da jedu, ne vole to. Pročitala sam na onom sajtu što sam ti pričala da se ljudi ispovedaju."
Sa devojkom sam 4 godine u vezi, volim je više nego sve na svetu. Nismo se videli već 6 meseci jer živi van Srbije i ona dolazi za 5 dana,16 sati i 32minuta... Ne spavam,ne jedem,ne učim,ne izlazim samo odbrojavam, hoće srce da mi iskoci čekajući je.
Moj tata je bio u vojsci kada je rat počeo, a moja mama je tada je tada bila trudna. Kada sam se ja rodila, tatu su pustili da ode kući na 3 dana da me vidi. Kada je krenuo i udaljio se nekoliko kilometara, pala je bomba na mesto gde je on spavao do tad. Tata kaže da sam mu spasila život.
Ja i žena smo već 4 godine u braku, zabavljamo se od moje i njene 19te godine, sada imamo 28, ja sam imao tešku ozledu na testis*ma i nije nam se dalo da upotpunimo naš život, išao sam na razne oporavke itd, izgledi su padali iz dana u dan, dok se nije desilo čudo i pronadjemo čovjeka koji mi pomogne sa njegovom terapijom i malo po malo krene na bolje, pošli smo na vantjelesnu i ona ostane u drugom stanju, izgleda da je tatin šampion na putu.