Srećnija sam od svih učenika zajedno kad pobjegnu sa mog časa, jer mogu da pijem kafu, slušam muziku i pjevam sama u zbornici :)
Kada vidim stare ljude, vazda mi je nešto više žao deda nego baba. Babe mi nekad' izgledaju podmuklo.
Tinejdžerka sam. Znate, svi u školi gledaju kako se oblačiš, kako ti izgleda frizura i ako nisi lepo obučen svi te prozivaju. Moja porodica nije bogata, a nije ni siromašna. Ne tražim im da mi se kupuju patike stalno, nosim ih po 2 godine, majice imam, farmerice skoro sve pocepane, ali ja to zašijem pa se nekako i ne vidi. Trudim se, ne bih da im sad trošim puno novca na odjeću, nekako iskombinujem te stvari i ako nisu posebno lepe. Možda se to primeti, ali ja se ne žalim... Moje drugarice imaju pun ormar i žale se da nemaju šta da obuku. Šta je život...
Danas sam doručkovala jaja zajedno sa mojom mamom, tatom i sestrom. Rekla sam da mi jaja nikad neće dosaditi, a na to je moja majka dodala: ''Kad se budeš udala nagledaćeš ih se pa će ti tad dosaditi''. Bilo je dvosmisleno i ja sam počela da se smejem jer sam, naravno prvo pomislila na onu bezobraznu stranu. Cerekala sam se dok nisam videla tatin pogled koji je govorio da ce me udariti ako u tom trenutku ne prekinem da se smejem. Posle me bilo sramota.
Do moje devete godine imala sam tri imaginarna prijatelja. S dvojicom sam se stalno igrala, a onog treceg smo svi mrzili.
Svoju devojku sam upoznao tako što sam prelazio preko pešačkog prelaza, zagledao se u nju i kako ja buljim ko budala mene udari auto. Posle je otišla sa mnom kad me je hitna dovela i tu se smuvamo u bolnici. Ako kad budemo raskinuli, znaću šta treba uraditi, baciti se pod komšijin auto, možda se pomirimo.
Mnogi su se smejali imenu moje devojke. Inače zove se Srna. Al' nije ni to toliko smešno i interesantno koliko je čudan sam naš spoj. Ja se zovem Vuk.