Ovo mi već neko vreme leži na duši, ali nikome nisam ispričala.
Oktobar, vratila sam se kući i zatekla majku kako plače. Objasnila mi je da je mom deki, njenom ocu, pronađen tumor i da mu je ostalo najviše tri meseca života, ali to on ne sme da zna .Nisam ništa rekla, samo sam potrčala kod njega kući. Kroz terasu sam videla upaljeno svetlo. Pokucala sam na vrata, bila su zaključana, zatim sam zvonila i lupala i ništa. Plakala sam i mislila o svemu. Istrčala sam iz zgrade i krenula da ga tražim. Trčala sam ka prodavnici u koju je uvek išao. Prolazeći pored parka, slučajno sam bacila pogled u nadi da se odmara. Na klupici ispod svetiljke sedeo je čovek sa štapom i gledao ispred sebe. Lišće je padalo oko njega, a on je sedeo zamišljen na klupici, sam. Ne mogu da vam opišem koliko je sve bilo tužno. Zagrlila sam ga najjače što sam mogla, plačući, a on se smejao i pričao da ne plačem jer ne umire ili slično. To je bila i biće najtužnija slika za mene u životu. Početkom decembra je umro.
Pre neki dan kada sam išla kući, naišla sam na baku koja se muči sa stvarno velikim torbama. Prvo sam htela da prođem, ali mi je bilo žao, jer sam videla da niko drugi od prolaznika neće da joj pomogne. Ja sam je pitala da li joj treba pomoć, a ona me nije čak ni pogledala. Razmišljala sam da li da nastavim da idem, ali sam ipak prišla bliže i zatim je opet pitala da li joj je potrebna pomoć i pružila sam joj ruku, a ona me je pogledala, nasmešila se i dala mi jednu torbu. Bila je gluvo-nema.
Živim s dečkom godinu dana. Oboje obožavamo pse. Pre 4 mjeseca je uginuo njegov pas od starosti, pre 2 mjeseca i moj od starosti i najvjerojatnije žalosti za njegovim, jer su jako vezani bili. Pre 2 tjedna dečko me odveo u park gdje smo ih uvijek vodili, tamo bila dva štenca u košari, bostonski terijer i buldog. Buldog je oko vrata imao malenu kutijicu. Udajem se za najmaštovitijeg čovjeka na svijetu i zasada smo četveročlana obitelj...za 8 meseci peteročlana, još smišljam ideju da mu priopćim. :)
Oko 03:30 sam ustala iz kreveta, otišla u kuhinju, napunila bocu vode od 2 litra, uzela kanticu i otišla kod komšinice da dam vode njenom psu koji cijelu noć laje od žeđi. Popio je tu vodu toliko brzo da mi se plakalo. Ona je inače na odmoru sa suprugom, i ja se onako nepozvana brinem o psu, koji je bolji od njih dvoje zajedno!
Kad mi je ljubavnica neki dan poslala poruku da se nađemo, bio sam toliko sretan da sam ženi rekao da je volim.
Udajem se za mesec dana u vencanici koju je baka obukla pre 48 godina.
Dok sam sedela na wc šolji, odjednom ušao moj dečko u kupatilo kleknuo na kolena i rekao "udaj se za mene"...
Pitali su mi sestru kakva je u vrtiću, da bi njen odgovor bio ''Lepa sam''.
Idem ja kući pre neki dan, hodam trotoarom i pored mene prođe pas sa nekom kesicom u ustima, a u kesici nešto novca. Okrenem se malo za njim i vidim kako gleda prvo levo, pa desno i onda pređe ulicu. Ionako nisam imala nekog posla i odlučim da vidim gde ide. Pratim ga skoro 200 metara i odjednom vidim kako pas ulazi u prodavnicu, prodavačica uzima novac i u usta mu stavlja novine. Ušla sam i pitala prodavačicu zašto je to uradila, a ona mi je dogovorila: ''Svakog dana ovako, nosi gazdarici novine.'' Ostala sam oduševljena.
Želim, tražim i zahtjevam da se ponovo uvede obavezan vojni rok. Pa majku mu, kad vidim da su neki današnji momci toliko isfeminizirani, sramota me je.