Kaže meni majka danas : Vi se deco ne isplatite tim momcima. Samo odvezi, dovezi, izvedi na piće, kupi poklon... Ono jes' u pravu, kad pogledaš.
Leta kada sam upisao faks bio sam na jednom muzičkom festivalu. Na ulici sam našao novčanik, otvorio ga, pogledao ličnu kartu i prepoznao lik momka sa kojim sam se mimoišao pre par minuta. Otrčao sam nazad i vratio mu isti. On me oduševljen pozvao na pivo, tu se mi upoznali i ispostavilo se da smo zajedno upisali pravni tada. Na faksu smo nastavili da se zezamo i evo dan danas smo dobri drugovi.
Toliko sam sretna što imam ovakvu porodicu. Svi znaju da volim Michael Jacksona i tata nam (sestri i meni) često samo odjednom upadne u sobu plešući Moonwalk. Iako to liči na sve osim na moonwalk, obožavam taj njegov ples. Onda moja mama uleti u sobu onako klizući se u čarapama po parketu i zajedno se smijemo tatinim densovima. Volim svoju porodicu najviše na svijetu!
Nakon tri godine braka, a pre toga 4 god. zabavljanja, muž me je prevario sa najboljom drugaricom... Priznao je to nakon 3 sata bolnog razgovora... Rešili smo da se rastanemo...
Jutros sam saznala da sam u drugom stanju. Toliko dugo smo pokušavali da dobijemo bebu, a ona je baš sada došla...
Osećanja su mi pomešana... Još uvek ne znam šta ću tačno da radim i kako ću dalje sama, ali znam jedno... Biću najbolja mama ovoj maloj mrvici što raste u meni.
Bivša djevojka mog dečka ima rak dojke i njega je to ljudski potreslo. Samo sam rekla nazovi je i pitaj kako je. Osjećala sam da sam bolji čovjek nakon toga, čemu ljubomora, ko danas koga može na silu da drži uz sebe.
Živim na selu i imam kravu, često idem u štalu. Pomažem roditeljima oko svega, ali kad izađem u grad svi mi govore da sam prava dama. Zapravo malo je onih koji znaju odakle dolazim, a mnoge mi djevojke kažu da bi voljele da mogu da budu tako elegantne kao ja. Oni koji me znaju kažu da je nemoguće da ja uopšte živim na selu. Pokušavam da ostavim što bolji dojam na sve oko sebe. Pazim na svoj bonton, na to kako se izražavam i na svoje ponašanje. Mislim da nije bitno odakle ko dolazi, već ono što ima u sebi i karakter.
Ja sam bio onaj jedan što ne bježi sa časa kad svi bježe.
Jednom sam se toliko napio da sam se kući svojima predstavio.
Svaki put kad dodjem na ispit i dobijem pitanja koja znam, toliko se uzbudim da ne znam odakle da počnem.
Muško sam, ali sam emotivac u pi*ku materinu. Kad mi je bivša devojka za dve godine veze napravila kolaž od naših zajedničkih slika plakao sam kao malo dete :D Dok je drugu ćale ležao u bolnici i nije se znalo šta će biti, onako zagrljeni smo obojica plakali. Bilo je još mnogo situacija. Jednom mi je ćale rekao ''Sine, odlika velikih ljudi je da se ne plaše da pokažu svoja osećanja i emocije''. Ne znam da li je to istina, ali mnogi su mi rekli da im je drago što me imaju za prijatelja. To mi je nekako najlepši kompliment.