Trebalo je da imam sestru bliznakinju, ugušila ju je pupčana vrpca. Na svaki moj rođendan odem u crkvu zapalim sveću i kad uveče legnem u krevet isplačem jednu turu.. seko volela bih da si sa mnom.
Idem pre neki dan do drugarice, šetam da "izluftiram glavu", sva nikakva. Raskinula s momkom pa sam ske*ana. Stižem do njenog kraja i vidim scenu: Čovek skuplja plastične flaše iz kontejnera, savija ih i ubacuje u prikolicu. Ide mu sa tranzistora neka pesma i on uz nju pevuši, sav nasmejan.
Onda skontam, ja sam pokunjena zbog jednog idiota, a ovaj lik skuplja smeće po kiši i u stanju je da peva pravo iz srca.
Ta mi je scena pomogla da shvatim koliko sam nezahvalna na svemu što imam u životu i posle toga sam se malo "trgla" i promenila ugao gledanja.
Vozim se ja sinoć sa roditeljima i ugledam ćaleta kako vozi jednom rukom, a drugom uhvatio mamu za ruku. Neprocjenjiv prizor.
Imam 20 godina. Sticajem nesrećnih okolnosti već 2 godine sam u invalidskim kolicima. Imam sve što mi treba u životu, ljubav i podršku porodice i društva, najdivnijeg dečka na svetu... i kada su mi oni tu, sigurna sam da će doći dan kada ću ponovo stati na svoje noge.
Nastavnica hemija nam daje 16-o minutni kontrolni, jer po zakonu 15-o minutni ne sme da se ocenjuje, legenda.
Jednom je moja devojka (sada već bivša) spavala kod mene i nešto ružno sanjala. U snu se trznula, udarila zid nogom i probudila me. Ja sam je samo privio jače uz sebe i rekao "ššššš". Nikada više puta zaredom od nje nisam čuo "volim te" nego narednog jutra.
Sinoć posle izlaska, vodimo ja i devojka ljubav, taman kad sam bio pri kraju, izlazi moj mlađi brat iz ormara i kaže "Ajde završavaj, upiškiću se " ko zna koliko je puta bio u ormaru...
Prije par dana muž i ja smo vodili ljubav..kad se naš 5-godišnji sin probudio, stao na vrata i dreknuo: " Aloooooo, šta vi to radite, ne zna se koje je luđe od kojeg..skakat po krevetu po ovoj vrućini, a meni branite na trampolin!"
Volim kada mi desna strana knjige postane lakša od lijeve.