Nikad nisam bila ljubomorna ni na koga. Znam da ima boljih, lepših i uspešnijih ali jednostavno to će uvek biti tako i nikad nisam osećala tu ljubomoru. Zadovoljna sam sobom.
Upustio sam se u vezu zbog papira sa znatno starijom ženom koja ima i ćerku iz prvog braka. Prošle su godine i još nisam regulisao svoj status. Ne mogu da dobijem dozvolu za rad ni da ostvarim neku povlasticu zbog zakona gde živim. Ostvario sam rezidentni status ali je vezan za nju i vezu koja nije brak i to sve koči. Nastojim da joj ugodim maksimalno i sigurno nije do toga, a radim oko kuće i obaveza jer nemam šta drugo pa nije ni da sam lenj. Gospođa neće da se udaje i odgovara joj ovako iako je u startu bila za to da bude privremena veza i da se uda u tu svrhu. Nemam ni društva ovde, a sa njenim društvom je smor kad izađemo jer je očigledno da joj imponuje što je sa mnom pošto je morbidno gojazna i jasno mi je da me namerno drži u vezi bez budućnosti jer njoj tako odgovara. Bačeno vreme, a ne mogu ni samo tako da odem nazad sad jer bi to bilo još gore. Neka moja greška bude opomena drugima.
Odvojila sam 3000e da sredim nos i lice. Iskreno zgodna sam ali imam upečatljivo lice i generalno nisko samopouzdanje. Mene je uvek ispunjavalo da budem lepa imam veliki kompleks oko toga jer mi se više puta dešavalo da sam odbijena od nekog ko mi se zaista dopada jer jelte nisam njegov nivo itd (ništa posebni momci ali su im kriterijumi gori od mojih). Mislim znam da ne bi trebalo da me toliko dotiče ali vidim da sam zarobljena sa osobom koja mi se ni ne sviđa od straha da ne mogu bolje. I jedva čekam iskreno svoju operaciju. Držite mi fige. Ja radim nos i oblik očiju samo ne pričam o pumpanju usana sa hijaluronom i ostalim glupostima. Tako da kad vidite baš lepu devojku prvo pomislite šta je na sebi menjala iznenadili bi se koliko ih poznajem.
Do prije par mjeseci nisam znala supu iz kese napraviti, a sada kuham sve, nekad ispadne dobro, nekad ne, ali majčinstvo me natjeralo da poradim na tome i hvala Bogu uspjela sam 😊
Nisam se videla sa kumom od kada sam se porodila, a prošlo je 10 meseci od tada. Da napomenem da živimo u istom gradu, da je u dobroj finansijskoj situaciji, ide na putovanja, seminare, treninge, koncerte, ali još nije izdvojila vreme da dođe da vidi mene i bebu. Pošto mi nedostaje, htela sam da je zovem na kafu da se vidimo, ali sam shvatila da ispadam budala, tako da neću!
Promatram svog oca ovih dana i ne mogu se ne zapitati - gdje je bila pamet moje majke i njegove majke. Umjesto da ga usmjere kako spada pa da razvije ikakvu motivaciju za samopoboljšanje, ikakvu ambiciju u životu, one samo idu za njim čitav život i samo čiste/popravljaju svaku stvar koju on šlampavo napravi (a većina je takva). Toliko su ga razmazile obje da taj čovjek doslovce nije u stanju čuti IŠTA na svoj račun izuzev pohvale. Od kritika - koliko god utemeljene bile - doslovce bježi u drugu prostoriju, samo da ih ne mora čuti.
Voljela bih da butici rade nedeljom, jer mi taj dan baš odgovara. Ono - čitavu subotu iskoristiš da se odmoriš, a u nedelju već možeš odmoran u shopping.
Ljudi moji ja sam se zaljubila. Trudim se bit hladna, bit na distanci, ali ja kad njega vidim ja se pretvorim u najsmotaniju osobu na svijetu sa najvećim osmijehom. Koncentracija mi je 0, popis gluposti sve veći. Bože kako je to divan osjećaj.
Najodvratnije mi je kad neko kaže ja sve što mislim to i kažem, sve saspem u lice, ja sam otvorena ...a kad počne pričati glava joj odjekuje koliko je prazna.
Pričamo pred svekrvom kako nam je stigao veliki račun za struju i kako baš gledamo da štedimo, ali ne vredi i ona kao iz topa "ma to ti kad kuvaš zaboraviš da isključiš ringlu i ostane ko zna koliko tako, nema šta drugo". Imam 32, kuvam od 15-te god baš aktivno. Ja se smejem danima, nema ona lošu nameru, sva sreća da ima baš lep broj godina pa joj ništa ne uzimam za zlo, ali kako joj samo tako iz topa padne na pamet nešto što većini ne bi i da razmišlja 3 sata...