Svog bivšeg momka koji trenutno ima devojku sam pozvala na "druženje" i on je pristao. Uvek sam bila protiv ovoga ali sad je jače od mene.
Grozim se na današnje tetovirane djevojke, meni je to zaista odvratno. Sve mi djeluju da su đavoimane. Ali i svaka na isti šablon izgleda od oblačenja, životnih rutina i kopiranja drugih djevojaka sa zapada koje su bar dvije klase na većem nivou od domaćih. Ali za tetovaže mislim da su copy-paste samo da budu u nekom trendu ali većina im odvratno stoji i upopastile su izgled ženkog tijela, kao da su neki ratnici, mma borci...
Prestala sam da se družim sa ljudima. Imam karijeru, porodicu i slobodno vrijeme (mimo djece) ću radije da provedem uz knjigu ili film nego sa drugaricama. Nekako mi se smučilo sve. Povukla sam se u sebe i nemam nikakvih problema sa tim. U principu uživam sa porodicom i sama sa sobom i manje sam pod stresom.
Srela sam poznanika u busu i prišla sam mu da bi pričali dok idemo kući. Popili smo jedno piće na njegovu inicijativu nakon toga, razmenili brojeve kao kolege u sličnoj branši. Nastavio je da mi piše, zatim da mi daje komplimente, kad sam videla da ne primećuje moju nezainteresovanost kao za momka to sam mu i direktno rekla. Nakon čega je on okrenuo priču kako sam ja njemu prišla prva u busu i kako se on tad nije pomerio ni cm. Kako sam bezobraznica koja bi da ga zavlači. Zaista sam srećna što je pokazao svoje lice. Jedno je ljubaznost, drugo je zainteresovanost. To što sam popila jedno piće sa nekim, ne znači da sam ikome išta dužna. Treba da mi bude zahvalan što posle jednog pića nisam želela da trošim ni svoje ni njegovo vreme.
Moja sestra je uvek bila vrlo kulturna, lepo vaspitana i posvećena obrazovanju. Imala je uvek jednu pomalo čudnu opsesiju sa princezom Kejt Midelton. Upisala je studije istorije umetnosti na Filozofskom u Beogradu, planovi su joj da nakon osnovnih studija pokuša da upiše master na Univerzitetu St.Andrews u Engleskoj, jer je Kejt tamo diplomirala. Ima samo 23 godine, a oblači se kao penzioner, u smislu samo haljine jednostavnog kroja i neutralne boje i ravne cipele, samo da što više liči na Kejt. Ne izlazi, ne konzumira alkohol, ne želi da ima dečka, jedini izlasci su joj u pozorište, biblioteku i na razne seminare. Uspela je sebe da ubedi da je ona neka plemkinja i tako tretira sebe. Pomalo me plaši čitavo njeno ponašanje i u šta se ona pretvara.
Drugarica ima dvoje dece i strašno su nevaspitani. Ona ne radi nigde, otac joj je imućan i imaju lep život. Ja radim i samo mi je subota slobodna, živim kod roditelja i nemam decu. Najviše što mrzim je kad dođe sa decom. Ne razumem zašto mi ih dovodi, ja nisam njihova drugarica, ja sam njena, želim sa njom da razgovaram. Pri tom deca su joj strašno nevaspitana, hiperaktivna. Prošlog puta su mi polomili lampu. Isprljaju mi zidove. Milion puta sam joj skrenula pažnju da je bolje da se vidimo u gradu, ima raznih igraonica za decu, parkova.. deca nisu bebe i sigurno da bi mogli da ostanu sa ocem, dedom ili babom na sat-dva.
Ja i moj otac smo se posvađali te me je provocirao, meni puko film i on otišao van i ostavio svoj mobitel na punjaču.
Ja sam ga uzela i u utor za punjenje sipala vodu sa česme, mobitel sam vratila i naravno crko je.
Poslije toga on je sa mobitelom otišao da opere auto i kako on kaže da je valjda ušlo vode u njega što se nije desilo i meni je sad toliko krivo jer je on baš tužan i ipak kada se vratio sve je zaboravio i svađu te smo bili dobri...
Imam 24 godine, nakon što sam se izolirao cijeli zivot, gubio prijateljstva i prilike, zbog mojeg iskrivljenog pogleda na život naučenih od staraca i moje glave napokon počinjem živjeti! Teretana, posao, faks, čitanje knjiga, planinarenje, izlaženje van... Na jednu ruku strah me je da je kasno, na drugu ruku polako vidim da je napokon vrijeme. Idite van ljudi, živite život i volite, zastrašujuće je i uzbuljivo!
Ove kvazi mame i brakovi mladih su toliko postali jadni prvo neće da žive sa roditeljima dal njegovim ili njenin sve i da imaju jedan sprat odvojeno od njih, drugo mora se kupiti stan pa onda oni to sve da renoviraju kako bi živeli u njemu. A kad oboje nađu posao i kad dobiju prinovu eto ih kod mame i tate da ih čuvaju. Moji roditelji kad su se uzeli došli u Srbiju sa par stotina maraka i jednom torbom u koji su imali 2-3 presvlake i jedan set za jelo. Nisu znali ni grad ni nikoga našli neku šupu za spavanje, otac našao posao plata je tada bila odlična dobili mene i iz ničega stvorili svoj dom, nisu imali ni para da renoviraju odmah al se postepeno radilo na tome. Kad odu sa ovog sveta ja ću im dići zlatan spomenik, nikada ih neću zaboraviti šta su sve učinili za mene.