S njim sam bila od osnovne škole, deset godina veze, bezbroj puta pisala svoje ime uz njegovo prezime u sveskama. Jučer sam se zvanično potpisala svojim imenom i drugim prezimenom. Mislila sam da sam preboljela ali... Bio je na svadbi a meni su ruke drhtale, zamalo da opet napišem njegovo prezime.
Ne uzimajte u kredit ukoliko vam nije preko potreban. Nepromišljenim ulaskom u kredit stvarate sebi probleme i pritisak. Ako nemate za luksuzne stvari, ne morate ni da ih kupujete na kredit. Bitna je sreća i osećaj mira/spokoja. Ne pitajte kako znam...
Udebljala sam se nekoliko kg zbog emocionalnog jedenja. Danas sam biciklirala 5 km. Nekima je to malo, ali ja sam ponosna na sebe. Svakim danom se više tjeram da napredujem.
Žena mog brata je meni kao sestra koju nikad nisam imala. Veoma sam zahvalna Bogu što sad imam prijateljicu za čitav život.
Kada sam išla na ekskurziju u Španiju, sa mamom sam samo mogla razmjenjivati poruke, jer nisam imala internet ni dovoljno dobar mobitel da bismo se čule viberom. Kada sam joj čula glas nakon 10 dana, taj osjećaj i sreću ne mogu opisati, kao ni ovaj osjećaj kada znam da njen glas više neću nikada čuti i to osjetiti. Mama, neizmjerno mi falis.
Imala sam "druga" kome sam tokom srednje škole kupovala užinu, vodu, sokove, žvake, plaćala pića u kafiću itd. Mislila sam da dolazi iz siromašne porodice jer nekada nije imao ništa za užinu, a kada je imao, to je bila hrana doneta od kuće, oblačio se skromno i retko kada je kupovao bilo šta za vreme odmora. Uvek je gledao u naše užine i čekao da ga ponudimo. Na kraju se ispostavilo da njegovi roditelji zarađuju mnogo više para od moje samohrane majke i da dobija četiri puta više novca od mene. Istinu sam saznala od drugog druga koji me je pitao zašto mu kupujem toliko često pa sam tad došla do informacije da on uopšte nije siromašan i da novac troši na gluposti koje sakuplja i kupuje skoro svaki dan kada se vraćaju iz škole. On je tri i po god. trošio novac na luksuz, dok sam mu ja kupovala hranu jer sam mislila da nema šta da jede. Još uvek ne mogu da verujem kolika sam budala ispala.
Imam lepo dete ali mi je užasno krivo što nije nasledila plave oči na mene već braon na tatu. Plave oći su najveće blago, bez truda i šminke izgledate atraktivnije od svih, uvek ste najlepše u društvu dok brinete moraju mnogo da se sređuju da ih iko primeti, ima ih na svakom koraku. Žao mi je što će morati da se trudi za pažnju a ja sam je ceo život imala i previše kao prirodna plavuša sa plavim očima.
Moja mama nije od onih što se ljube, grle i maze. U detinjstvu se potrudila da mi pokaže fizičku naklonost, ali kako sam odrastala videla sam da ona to radi samo jer meni znači. Sa druge strane, uvek je tu da sasluša i pomogne. Nema situacije u kojoj sam se osetila samom i svesna sam da bi ubila za mene ako zatreba. Zato mi je jako žao što tatin deo porodice, naročito baka, prozivaju mamu da je santa leda i sažaljivo me gledaju. Stoput je bolja ona koja za vreme mog ispitnog roka uvodi vanredno stanje u kuću, stavlja veto na goste i preslišava me, nego tetka koja je sva topla i najbolja mama na svetu do trenutka kad mom bratu treba nešto, a onda se izmakne.
Zbog ljubavi sam otišla u drugi grad, zaposlila se i živela kao podstanar. Verenik i ja smo se tako dogovorili dok je on bio u Nemačkoj da radi da bih skupili novac da kupimo kuću u selu.
Bilo je mnogo teško, svako veče me je zvao na video poziv ali mi je tako bilo sve teže i ako znam da je to vredno.
Mnogo toga smo prošli..
I evo došli smo do našeg cilja kupili smo kuću koju smo hteli, renoviranje te kuće biće najlepši trenuci. Zato ljudi budite podrška jednom drugom i u dobrim danima i u lošim, budite motivacija jedno drugom.
Mnogo je lepše kada sa nekim rasteš i stvaraš nešto svoje.
Želim svima da nadju takvu osobu. I naravno biće loših dana svi ih imamo ali sve je to život bitno je da posle te kratke ljutnje sve se reši i bude čak i bolje.🍀
Nismo imali dece, muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Iako nismo pričali o tome jer smo tek u 40tim godinama, on je imao testament za koji ja nisam znala i gde svu svoju imovinu ostavlja bratovom detetu koji je imao 3 godine kad smo se mi venčali. I pred venčanje je napravio testament. Osećam se izdano i prevareno jer sam provela 25 godina braka sa osobom koja je govorila da me voli a sredio testament da ostanem na ulici u starosti. Nije mi dao ni da živim do kraja života pa onda nasledniku da poklanja. Već kad umre briga ga kuda ću. Sestra me primila kod nje dok advokat ne vidi koji je moj zakonski deo i da li ću moći imati za starački dom bar.