Saznao sam da je moja supruga podigla kredit od 30 hiljada evra par meseci pre naše svadbe. To je bilo pre 5 godina. Taj period je bio veoma intenzivan za nas jer smo bili okupirani organizovanjem svadbe i opremanjem stana koji smo uzeli nekoliko meseci ranije takođe na kredit. Nisam siguran gde je otišao taj novac, ali pretpostavljam da su njime rešeni neki problemi u njenoj porodici. Jako me je povredilo što je tako nešto prećutala, dok sam ja prema njoj uvek bio iskren i otvoren. Jer ako su moje pretpostavke tačne, ja se ne bih ni bunio, već bih je podržao, pogotovo zato što smo oboje u IT-u i odlično zarađujemo i tih 300 evra mesečno nam ništa ne znači. Još uvek nisam pričao sa njom na tu temu, jer sam što bi se reklo ostao bez teksta. Osećam povređeno, moje poverenje u nju je poljuljano i ne znam šta da mislim...
Moj dečko je izjavio da ne želi da naše buduće dijete ima rak ili da mu ispada kosa pa da bude čelavo po mami, jer meni ispada kosa i ja imam alopeciju..mislim si u sebi, pa bolje da sam sama nego sa nekim tko želi savršenstvo. Nitko nije savršen, bilo kad se možeš razboliti u životu. Ja nisam birala alopeciju, desilo se. Dobila sam stafilokog bakteriju koja mi je razorila cijeli imuni sustav i sad taj sustav napada dobre stanice i zbog toga mi pada kosa..on to ne kuži.
Bivši dečko moje cure je poginuo. Problem koji ja imam sa tim je što ona i dalje nosi njegov prsten i ima njegove poklone. Sinoć sam sve bacio u smeće.
Dečko me je ostavio jer nisam čestitala njegovoj majci rođendan. Bili smo u vezi 4 meseca i negde na početku je onako neobavezno rekao kad mu je majka rođena. Ja u tom trenutku to nisam ni registrovala a i baš slabo pamtim datume, čak i za bliske ljude imam podsetnik. Uglavnom, šalje mi on jedno jutro besnu poruku sa hiljadu upitnika i velikim slovima što nisam juče čestitala njegovoj majci rođendan. Napišem kulturno da sam smetnula sa uma i kažem da ću joj odmah poslati poruku. On mi na to odgovori "Nema potrebe, rođendan je bio juče a i rekao sam ti u martu" i tu me lik blokira na whatsappu i svim društvenim mrežama. Ja ostala u šoku. Ženu nisam ni upoznala za ovo vreme a njegovo ponašanje kao da je klinac a ono čovek ima preko 30. Prošlo je nekoliko nedelja otad ali i dalje se čudim tom njegovom ispadu.
Proveli smo vikend na jezeru moj muž, moja najbolja drugarica, njen muž, njihova ćerka od 2 godine i ja. Drugarica se naljutila na mene jer se nisam nudila da joj pomažem oko deteta. Naravno da ću se poigrati sa detetom, ali smatram da ako su oba roditelja tu, nije na meni da izigravam dadilju. Njoj je normalno da sve radi sama i ne smeta joj što se muž poigra sa bebom 15 minuta i vraća joj je čim zaplače. Da je htela da bude nasamo sa mužem, ne bih imala ništa protiv da pričuvam malu. Ali da ja budem dadilja, dok tata digne sve četiri u vis, ne pada mi na pamet.
Imam skoro 18 godina i nikada nisam upoznala oca. Znam da živi u Beogradu odakle sam i ja, ali ne znam gde. Videla sam mu par slika na FB i IG i to je sve. Nikada nisam pokušavala da ga kontaktiram jer me je majka upozoravala da je loš čovek. Ali danas sam saznala, baka mi je rekla, da je stan u kome živimo kupio on i da plaća pola svoje mesečne plate za alimentaciju. Nekoliko puta je mama ostajala bez posla, obraćala mu se za pomoć, a on je slao pare. I ja više ne razumem šta se tu dešava i šta je istina, loš čovek ne može da se ponaša ovako. Imam želju da ga pitam svašta ali i strah. Plašim se da me ne povredi, plašim se susreta. Tata mi više ne treba, treba mi da upoznam svoje poreklo. Nekada mrzim polovinu sebe a nekada sumnjam u sve šta mi majka priča. Ličimo, bar sudeći po slikama. Plašim se da će mi ispričati neku priču gde mama neće ispasti dobra i onda će mi se svet srušiti. Možda i neće, ne znam. Možda neće on mene želeti da vidi. Imam potrebu da saznam zašto me je napustio.
Ne znam zašto očaj toliko odbija djevojke. Evo ja sam odlučila da dam šansu jednom očajnom koji nikad prije mene nije ni poljubio djevojku a ima skoro 30 godina. Tačnije to mi je drug, kojeg znam dosta vremena, a koji mi je tek kasnije priznao da se nikad nije poljubio sa djevojkom, a gledala sam ga da prilazi, da se udvara i trudi, mada iskreno sam to i pretpostavljala s obzirom da ga nikad nisam vidjela sa djevojkom, pa sam ga bockala za to sa vremena na vijeme. Pristojan je, ima posao, fakultet, radi na sebi, pored posla uči, usavršava se, trenira, provod po noćnim klubovima ga više ne interesuje, prestao da pije, u suštini sve što tražim od momka. Jedino mu to iskustvo nedostaje i visina pošto je visok 165 cm, što mi je smetalo prije ali više ne. Samo ću da kažem da je bolji prema meni nego što su svi moji bivši zajedno. Zaljubila sam se.
Imam poremećaj ishrane i zbog toga ne idem u restorane, iako mi se jako sviđa ideja onog američkog 'fine dining'-a. Liječim se, ali još ne mogu da jedem u javnosti. Neki dan se vratim kući s posla, a tamo pospremljen stan, lagani neki džez sa tv-a, svjetla prigušena, svijeća i ruža na stolu. Fensi set tanjira, dvije čaše i vino. Momak u odijelu, dočeka me na vratima.
Pripremio večeru i sve. Sjedili smo cijelu noć. Čak je iscenirao oko ponoći da nas konobari izbacuju jer smo kao ostali dugo. Nasmijavao me dok nisam zaplakala. Našla sam dobrog čovjeka!
Jako mi je krivo što zbog rodbine na instagramu ne smijem slikavati da se fino vidi moje veliko du*e, i onda sam ljubomorna kad vidim da neka djevojka ima hrabrosti za to, jer će svaki momak prije kod nje otići nego kod mene...
Sestra skoro nikad nije htjela izaći sa mnom na kafu, u užem ali i u širem smislu. Nekih 25 godina su joj priroriteti bili prijatelji i momci. Onda se udala, pa joj se smanjio krug prijatelja. A kada se porodila, iza svih tih ljudi koji su bili prioriteti ostao je samo dim. Sada se žali kako ja nikada sa njom ne idem na kafu, ne zovem, ne dolazim, kako se ne družimo. Čudno, postala ja poželjna? Doslovno me ceo život samo učila da prestanem da je smaram svojim prisustvom. Curo, 25 godina si mi držala zatvorena vrata, davno sam prestala da kucam na njih. Sada ti smeta prašina na otiraču?