Ne znam koji matrak su ljudi toliko opsjednuti sa kućnim ljubimcima. 140 milijardi američkih dolara se troši na kućne ljubimce samo u SAD-u (svi troškovi za hranu, veterinara i drugo), za cijeli svijet ukupno nemamo podatke ali mogu da prepostavim da je sigurno par biliona vjerovano kad se sve sabere. Ljudi od tih para bi mogao da živi cijeli naš region u luksuzu i da ništa ne radimo. Sa tim parama bi se riješile humanitarne krize svugdje po svijetu. Ajde malo da tretiramo jedni druge bolje, bitniji je čovjek nego životinje sa kojima ne možemo ni da pričamo, majka mu stara. Kakvi smo takvi smo ali treba da nam je bitniji čovjek nego tamo neka životinja što svejedno laje konstantno, smrdi, reži i napada nedužan narod. Ispran vam je mozak od silnih video klipova sa slatkim životinjama po internetu. To je sve propaganda da bi industrija pseće i mačije hrane uzimala ogromne pare.
Veoma mi je depresivan život odrasle osobe. Dođeš s posla, jedeš, malo odmoriš, malo središ nešto po kući, spremiš doručak i ručak za sutra i prođe dan. Katastrofa. Vikendom kupovina, čišćenje, odmor, eventualno odeš u neku šetnju, na kafu. Predosadno. Zar da živim za par nedelja godišnjeg odmora? Želim nešto zanimljivje i egzotičnije od toga.
Uvek sam se pitao kako neko može da bude nesrećan i depresivan kada je ostvaren i na prvom mestu zdrav.
Ostvario sam skoro sve što želim u životu a na pragu sam depresije i raspadam se.
Sada znam da nije uvek sve do sebe, toksične okoline i toksični ljudi mogu vam upropastiti život.
A mislilo sam da me ništa ne može dotaći.
Kupila sam litar čokoladnog mleka, ohladila, sačekala da deca i muž zaspe i, bez griže savesti, popila sama. Udovoljila sam sebi.
Kako sam počela da radim, sve više volim da budem sama u kući, čitam, odmaram ili šetam. Mislila sam da ću kad budem imala svoju platu, svaki dan izlaziti, provoditi se, ali toliko se umorim i fizički i psihički na poslu da mi tišina prija.
Žena mi je po drugi put ostala trudna i izgubila bebu oba puta u prvom mesecu trudnoće, plakala je ja sam je tešio tako što sam joj rekao da nećemo odustati od pokušavanja jer sam je izabrao da bude moja do kraja života. Volim te N❤️
Zavidim onima koji imaju normalne roditelje i koji ne moraju raditi tokom studija. Moji ne žele ništa plaćati jer smtraju da diploma ne vrijedi. Ja radim svako ljeto na sezoni, radim vikendom dok traju predavanja. Nikad nemam slobodno da se zabavim i opustim. Kad ne radim uglavnom učim jer moram imati dobar prosjek za dom i stipendiju. Moj faks je dosta tražen i nadam se da se ova muka isplati. Još samo jedna godina do diplome!
Imao sam strica na selu koji je imao četvero dece. Sa njim u domaćinstvu živjela je i moja tetka, koja nikada udavala se nije. Kada bi deca nešto skrivila ili pogrešno uradila on bi ih glasno ružio i psovao. Obično se onda u zaštitu dece uključivala i tetka plašeći se da deca ne dobiju batine od oca. Ona bi se tada usprotivila bratu i naglas ga opominjala. A on bi se onako ljut okrenuo ka njoj i rekao ove ružne riječi ,,ŠUTI, ŠTA TI ZNAŠ, NISI TI RODITELJ". Tada mi je tetke bilo jako žao. Ipak je to za nju bila uvreda.
Brat je dobio drugo dete i već nagoveštava da ćemo morati mi da ga čuvamo (i bebu i stariju ćerku) kad snaja počne da radi. Rekli smo mu da ne možemo jer majka je bolesna, a ja radim i studiram i kad dođem kući potreban mi je mir. Želim svoj život a on sam zarađuje preko 2000€ i može nekoga da plati ili jednostavno nema potrebe da mu žena radi. Ali ne, on tera svoju priču i uvek istera kako njemu odgovara, a moja majka ćuti. Ja ne mogu ovo ljudi, ja želim svoj život.
Ne volim svoje roditelje. Sve praznike sam provodila u drugom gradu kod najbolje prijateljice, s njenim roditeljima. Oni su mi pružili sve u životu i odgajali me kao svoju. Njena majka je razlog zašto danas znam što je ljubav i zašto nisam ostala zakinuta za majku u djetinjstvu. Ona je za mene mama u punom smislu te riječi, a moja biološka majka mi nikad nije pokazala ljubav, uvijek me vrijeđala i slala nas svuda samo da ona ima svoj mir. Otac je uvijek najviše ugađao njoj i samo mu je bilo bitno da su oni zajedno, a to što mene ne bi vidio ni po tri mjeseca, nije ga bilo briga. Otac moje prijateljice me učio voziti biciklu, plivati, rolati.. njena majka me naučila svemu što danas jesam. I dan danas mi financijski pomažu, a moji roditelji ne. Možete me osuđivati koliko hoćete, ali ja prema njima ne osjećam ništa.