Dođe mi da svekrvi kažem da njen sin dobro j*** jer je naporna više sa tim da sam s njim zbog novca. Ponaša se kao da je gradonačelnik, da imaju milione...
Digla sam kredit i kupila stan. Momak sa kojim se viđam 5 mjeseci (nismo još u vezi jer se rijetko viđamo jer smo iz različitih gradova) se naljutio jer mu ne želim reći koliko stan košta i kolika mi je rata kredita i plata. Ja smatram da su finansije privatna stvar dok on kaže da to nije u redu jer si trebamo sve govoriti. Nismo nezreli imamo 32 godine.
Ukrali su mi biciklo iz haustora zgrade. Bilo je godinama tu i niko ga nije dirao dok se dileri i narkomani nisu počeli skupljati u prizemlju. Biciklo je bilo svezano za željeznu ogradu i svako u zgradi je znao da je moje. Istrgali su sajlu i ukrali. Slučaj sam prijavio policiji, bili su na uviđaju i sve. Ja im ne vjerujem i ne nadam se njihovoj pomoći. Znaju i dilere i narkomane i ništa ne rade. Ovaj otpad od društva ne zna ni da biciklo vrijedi 750e. Sigurno su ga prodali za sitne pare da bi se nadrogirali. Želim da ih sva zla i nesreće svijeta snađu da nikad nikome više ne naude ili ukradu dragocijenosti. Jako sam tužan i danima slabo spavam, jako sam volio svoj bicikl. :(
Imam 20 godina za sada sam spavala sa njih 10, nešto su bile duge veze, nešto kraće, nešto kombinacije, a nešto i seks na jedno veče. I nikada, ali nikada u svom životu nisam koristila zaštitu. Nisam nikada ostala trudna niti imam polne bolesti, ne kažem da je ovo moje ponašanje u redu samo sam imala više sreće nego pameti. Moje drugarice se naježe kad to saznaju.
Tek ušao u vezu sa devojkom, kulturna, obrazovana ne može bolja biti. Izašli da prošetamo kod mene u kraju i prolazimo pored kafane one najgore vrste gde se svašta nešto odvija. Ona pogleda birtiju i komentar strašno kakvo je ovo mesto, ja reko da da strašno kakvog sveta ima... U tom momentu konobar otvara vrata i meni eeee brateee ispala ti sinoć lična karta opušteno kod nas je našli smo je.
Kad me netko pita odakle mi za putovanje, auto, stan ili nešto treće moj odgovor je uvijek isti: "to mi je umjesto cigareta". Ljudi se obično uvrijede na to al ja smatram da je pristojnije od: "šta te boli k**** odakle mi" iako je to puno adekvatniji odgovor.
Upoznala sam jednog dečka jedne večeri u izlasku! Čovek mojih snova rekla bih. Razmenimo brojeve telefona, otpočnemo vezu. Sve lagano bez ikakvog cimanja i svađa prvi put. Desi se da dobijem posao u jednoj izdavačkoj kući. Tu me dočeka jedna sasvim pristojna i ljupka devojka i u sve me uputi. Da skratim priču moj čovek iz snova je zapravo njen muž sa kojim ima dvoje dece. Sela sam sa njom i ispričala joj sve. Kako je sve dobro glumio i krio, kako nikada nije telefon sakrio od mene, čak mi je i davao telefon da par puta naručim hranu nisam nikada imala razloga da sumnjam. Samo je počela da plače, a i ja sa njom. Nadam se da će se ona otarasiti gada, jer je ne zaslužuje. A ja da ću naći nekog pristojnog i normalnog!
Nešto više od mesec dana sam u vezi sa jednim momkom. On je divan prema meni sve vreme, svakodnevno dolazi da me iznenadi, donosi mi cveće, čokolade i zasipa najlepšim komplimentima. Pored toga, jako se interesuje za moj život i ljude oko mene i o svakom želi mnogo da zna. Sinoć se desila čudna situacija, ja sam se dogovorila sa mojim društvom, sa kojima se ne viđam često, da se nađemo u kafiću i, nakon nekog vremena sa njima, on se pojavio nenajavljeno. Meni je bilo neprijatno jer ostali nisu došli u paru, on je tu ostao nekih 15-ak min. pa je otišao. Problem je nastao kada sam krenula kući, čekao me je ispred i počeo da mi prigovara kako se oseća loše jer ja nisam insistirala da on ostane sa nama u kafiću. Sada se i ja osećam loše zbog toga, iako je on došao nepozvan. Volela bih da čujem mišljenje ljudi o ovom svemu, ne znam ni sama šta da mislim.
Napustila sam davno kuću, sa 20,
jer se bratova žena usudila da me vređa i spletkari. Trpela sam godinu, dve, a onda otišla i otad živim privatno i radim gde stignem. Bolelo me što me roditelji nisu zaštitili, ali nisu hteli ili smeli, ko zna, uglavnom, povukli su se. Ne samo to, otac je svu imovinu, koja nije baš velika prepisao sinu, tako da ja u rod nemam šta da tražim, a sa majkom nemam najbolji odnos, jer me osuđivala ,,zbog sebičluka", a snaji sve odobravala da sina ne uvredi. Bar znam jedno, ako ikada budem imala kćer, ovo neće doživeti i biće srećna, a ja se krpim kako mogu i verujem u Božiju pravdu!
Roditelji su mi se vjenčali samo zato što je mama ostala trudna sa mnom. Izdržali su 3 godine i rastali se, tata se opet oženio, a mama nije. Kad sam bila mala, mama mi je uvijek govorila ružno o tati i maćehi, tjerala me da joj prepričavam u detalje što sam radila kod njih, govorila mi što da im kažem i što da napravim i sl. Često sam maćehi radila probleme, bila bezobrazna prema njoj, uništavala sam joj šminku i odjeću. Užasno me sram toga. Ona je ipak uvijek bila dobra prema meni. Kad sam odrasla i shvatila neke stvari, ispričala sam joj se, pričale smo satima i sad imamo baš prisan odnos i često posjećujem nju i tatu, dolazim na ručak nedjeljom. Mama mi nabija na nos da sam bezobrazna, nezahvalna i da su me tata i maćeha kupili skupim poklonima, što uopće nije istina. “Kupili” su me razumijevanjem, iskrenim zanimanjem, pokazivanjem empatije, poštovanjem granica. Kad mi se danas nešto dogodi i poželim majčinsku figuru, trčim ispričati maćehi. Voljela bih da ju mogu nazvati mama.