Prošla dva Božića sam se užasno osjećala jer sam bila u toksičnoj vezi i jer je bio jako loš prema meni, ove godine sam sama na Božić ali mi ovaj mir nitko ne može uzeti. Toliko sam se bojala samoće, a nisam znala da mi to jedino i treba.
Ponudila sam se da momku za rođendan napravim tortu. Tortu sam pravila skoro čitav dan, toliko trudna i ljubavi sam uložila u nju, tortu sam predala dan prije rođendana. Toliko ništa ne cijeni što uradim za njega, pozvao je svog druga na kolače, dok mene nije pozvao, provela sam dan plačući, razočara kako ništa ne umije da cijeni, naravno rekao mi je da dramim bez razloga i dupe ga je boljelo jer ga plačem. Iskreno sad mislim da su svi muškarci ista go*na. Na početku te vole mjesec, dva a posle postaneš neka navika, ništa više.
Pre 5 godina sam izašao iz veze sa mojom prvom devojkom za koju sam do skoro smatrao da je bila ona prava i jedina.
5 godina sam patio, iako sam za to vreme pobegao u inostranstvo i zaradio hvala milom bogu dosta dosta novca. Iako sam upoznao moju sadašnju devojku za koju slobodno mogu da kažem da je Anđeo koji hoda zemljom. Ali patio sam...
Uskoro planiram da zaprosim moju dragu ali znao sam da moram poslednji put da vidim "jednu osobu" i stoga sam dogovorio sa prijateljem da nas "slučajno" spoji. I naravno učinio je to i videli smo se. Pričali smo satima
jedini razlog je bio da smirim dušu i da onog malog klinca u meni koji još uvek misli da je ona prava utišam. Zaključak - ona više nije ta devojka u koju sam bio zaljubljen. Nema istu kosu, nema isti osmeh
nema isto razmišljanje i nema isti pogled na život. Postala je sve ono što nikada nisam želeo u devojci. To je sada druga osoba.
I konačno više me ne interesuje
ništa u vezi nje. Hvala ti gospode.❤️
Moja žena stalno kuka kako je njoj najteže, kako žene uvek rade sve najgore poslove, kako na njih uvek pada teret, itd... Rekao sam joj ako hoćeš ajde da se zamenimo ti i ja na nedelju dana, ti radi sve moje poslove a ja ću tvoje. Baš te nedelje su nama stigla drva za zimu, 6 metra, i s obzirom da je krenula zimska sezona, treba zameniti gume na kolima, imamo 2 auta, tako da 8 guma. A njen deo poslova meni uopšte nije teško pao, uključiš mašinu za sudove, mašinu za veš, malo počistiš kuću, skuvaš ručak i to je to. Nisam jedan od onih balkanaca koje je sramota da uzmu metlu u ruke. Ali pored svih obaveza oko kuće retko kad i stignem da nešto pomognem ženi u kuhinji. A ona je posle 2 dana počela da kuka kako joj je teško i kako je bole ruke, pa smo se vratili svako svojim obavezama. Sad umesto da prihvati da nama muškarcima nije uopšte lako ona je zvala prijateljice da se žali kako sam je terao da cepa drva. Kako god okreneš mora ona da bude u pravu a ja kriv.
Drugarice u ozbiljnim vezama mi polako počinju ići na živce. Ne mogu vamo, ne mogu tamo, momak mi se ne slaže, planiramo zajedno xyz, hoćemo decu, ja hoću 1 on neće hoće više, ne idi tamo, zašto izlaziš tu itd.
Da li vi shvatate da smo mi ostale slobodne devojke i nemamo ograničenja u životu?
Ne kažem da sad treba svi da pijančimo svaki dan, ali ženo mi smo slobodne i ne zanima nas šta dopušta/ ne dopušta vaš dečko. Da li razumete da tako stvarate razdor između?
Zašto napuštate dugogodišnja prijateljstva radi nekog muškarca?
Kad raskinete nećete imati drugarice.
Od kako sam počeo da zarađujem, primetio sam značajnu promenu u svom stavu i pojavi. Ne mislim da bolju odeću, hranu, bolje mesto za život, nego na uspravan pogled, hod, snažniji stisak ruke i sl. Takođe pri razgovoru s ljudima nisam toliko stegnut, rečitiji sam, manje nervozan, nekad čak možda i preteram s iskrenošću ali vidim da me ipak više uvažavaju i da stičem poznanstva a i potencijalne prijatelje. Nije kao da plivam u parama, ali tih 180k dinara mi omogući i da uštedim, otputujem, kupim auto...možda sam površan ali daj Bože da se nikada više ne vratim u onu bedu i robiju! Nakon skoro 30 godina mučenja kroz srednju, faks, posao, dočekao sam da mogu mirno da spavam i da znam da mogu pregurati mesec.
Moja "najbolja drugarica" mi se rugala što imam klempave uši (iako to nije uopste bilo tako strašno). Nismo se čule 10 godina, i stiže mi na društvenim mrežama zahtev za prijatelja od nje. Ja je prihvatim i tako ušla da gledam slike. Ima dete koje je užasno klempavo. Samo sam se nasmejala i prestala dalje da gledam slike. E Ružice, Ružice...
Dobijem nagon za povraćanjem kad neko prosi nekoga na nečijoj svadbi. U 99% slučajeva se te osobe koje i prave to slavlje- slože, jer čisto sumnjam da neko ima smelosti da radi tako nešto na svoju ruku. Bez obzira što je to nekima normalno i simpatično, meni nije i jako mi je odvratno. Taj dan treba da bude poseban za nekoga, a ne da im neko drugi 'krade' to i baca ih u drugi plan. Meni je to jadno i bedno. Ako neko sam ne ume da zaprosi devojku, već mora na ovaj način..šta reći, a ne zaplakati. Znam da će sad biti onih koji će kontru da udaraju, kako nisam upravu itd. Ovo je MOJE mišljenje i meni to NIKAD neće i ne može biti normalno, ma šta vi pisali.
Moja devojka nije ni najmanje aljkava i neuredna što se tiče lične higijene, ali ne znam kako drugačije da okarakterišem nekoga ko kada npr jede čips ili keks, na duksu mu ostane toliko mrva da se od njega može sastaviti još jedan ceo čips/keks. Onda sve te mrve samo strese sa sebe i kaže: "Usisaće se". Da, ponekad i ona usisa (uglavnom ja), ali nije mi jasno kako je neko u stanju da svesno pravi nered, a da to nije neophodno... Čak i tanjir da uzme, opet će nekako biti sva u mrvama. Ovo je jedna naizgled sitna mana, ali kada s nekim živite zajedno, vremenom kreće sve više da smeta...
Još u srednjoj dogovorio dejt sa nekom devojkom, sav presrećan što ćemo se konačno videti, dolazim u bar gde smo se dogovorili da ćemo se naći, a ona tamo sedi sa još neka 3 lika. Vidim i oni momci prilično zbunjeni, vrlo čudna atmosfera, a ona priča sa svima kao da se ništa ne dešava i kao da smo se svi zajedno dogovorili da se nađemo. Posle 20 min ode ona do WC-a, ja pitam one momke da li su i oni trebali da idu kojim slučajem na dejt samo sa njom, sva trojica u glas- DA JBT, i dogovorimo se da, pošto smo očigledno na kastingu a ne na dejtu, ostavimo pare za račun i izađemo napolje. Usput odlučimo da odemo nas četvorica dalje negde na pivo, i evo nas i dalje se družimo posle toliko godina :D