Moja drugarica je u društvu udatih žena, na pitanje šta ona čeka sa udajom odgovorila: "Čekam drugi krug"...začepila usta svima koji postavljaju dosadna pitanja oko udaje, pustite ljude da žive svoj život.
Imao sam, dobar život. Bio zdrav, imao auto, imao društvo sa kojim sam izlazio, imao devojku, imao dovoljno para i na sve to još uspem da kupim stan. Međutim imao sam neki osećaj da treba da promenim i društvo i devojku, nisam bio siguran da li bi to bila prava odluka. Jednog dana se budim, sve oko mene belo, ništa mi nije jasno. Da li sam i dalje živ, da li sam u raju..? Nakon malo više gledanja shvatam da sam u bolnici. Izgubljeno pamćenje, vidno narušeno zdravlje, ukratko jedva sam ostao živ. Od tog dana meni počinje novi život. Ali skroz suprotan onome koji sam vodio. Nemam posao, nemam auto, nemam para u dugovima, nakon godinu dana me devojka ostavlja, sa drugom kojeg sam gledao kao brata prekidam svaki kontakt, ostajem bez zdravlja. I na kraju se sve ispostavi tačnim i da sam trebao da ostavim tu devojku i to društvo. Tako da savet svima koji se lomite da li ste negde suvišni, jeste. Čim vam se postavilo to pitanje u glavi i čim sumnjate u to, znajte da jeste.
Muž i ja ponudili komšijama robicu za dijete (dakle sve je očuvano dobar dio toga nikad nošen) uvijedili su se i rekli da njihovo dijete neće nositi jeftinu robu iz pepka i zalupili nam vrata. Na kraju sam sve poklonila crvenom križu oni znaju kome će dalje prosljedit.
Komšijama imam da poručim da je robica iz pepka istog materijala kao i sva ostala.
Imam 31godinu i želja mi je da upišem fakultet, ranije nisam mogao, sada mogu, stalno razmiljam da nije kasno.
Imam neki virus, 38 do 39 temp, kašljem, nos mi curi, grlo boli, oči peckaju. Osećam se smlaćeno, umorim se dok odem do toaleta. U braku sam, ali muž radi i ne može da mi pomogne mnogo kad nije tu. Nedostaje mi mama. Sedela bi na mom krevetu, donosila mi čajeve i toplu čokoladu, brinula o meni. Kupovala mi omiljenu hranu kad sam bolesna. Sad sam sama..
U kući sam počela samo svoje suđe prati, sobu svoju čistiti... Dosad sam pomagala, čistila, borila se... Dok moja majka ćuti na bezobrazluke mog brata i titra mu, a mene napada ili nekad neće da priča sa mnom dok se s njim raspriča, ori kuća. E, sad će videti kako je kad i ja ništa ne radim kao moj brat, koliko će joj biti teže. Njega veliča, a ništa ne radi, šolju jednu nikad oprao nije.
Moj dečko ima bratanca, koji je miljenik cele porodice. Ima deset godina, ali je najmlađe dete još uvek, i voli da je u centru pažnje. Kada je saznao da sam ostala trudna, oduševio se i rekao da želi sestru, a ni brat mu neće smetati, ako se rodi. Kaže da jedva čeka, a kada mu je stariji brat rekao da će sada svi da vole bebu više od njega, rekao je: "Bas me briga, i ja cu da je volim najviše". Svi smo prijatno iznenađeni. 😀😀😀
Bivšu zovem gljivara zbog čestih gljivičnih infekcija koje je imala u rupi. To su pokupili moji drugari i sad oni svoje isto zovu gljivarama hahaha.
Umro susjed, umrla još jedna osoba koja mi bušila mozak pitanjem "kad ćeš se ženit?"
Još troje da ispratim i mir može počet.
Zašto nitko ne smatra "toliko važnim" izbor partnera? Ukoliko čovjek živi prosječnom dobi, s partnerom živi duplo više vremena nego s roditeljima i stvara svoju obitelj i djecu koja to sve upijaju. zašto se u školi ne daju smjernice za izbor partnera i upute što je normalno u ljubavnoj vezi, a što ne? Zašto je svagdje veći fokus na izbor zanimanja kojeg radiš 8 sati i možeš lako promjeniti, a ne na izboru partnera koji je važan za cijeli život i život djece?