Već 11 godina pozdravljam svoju decu sa "radosti moje najveće" SVAKOG DANA i završavam dan sa "volim vas beskrajno"... Život je lep, nismo ni svesni kako vreme brzo prolazi. Budite LJUBAV svetu.
Moram ovo negde da napišem. Sećam se davne osnovne škole, veseli čas, deca nose slatkiše, a ja ništa u torbi nemam osim onih grickalica u obliku ribe, jedno pakovanje. Ništa više od toga. Majka nije imala novca da mi da da kupim još nešto, živeli smo od očeve plate, on je pola davao za cigare i svojim roditeljima koji nisu imali penziju. Mnogo puta se dešavalo da nemamo, po nekoliko dana nosila jednu te istu odeću, dugo nisam imala telefon. Na ekskurziju kad sam otišla, to mi je bio prvi put da vidim more. Sa 20 eura na ekskurziju, pažljivo sam trošila svaki euro. I bilo je prelepo. Želim da zagrlim to dete u sebi koje nekada nije imalo, sada ima više, ali uhvati me ta tuga s vremena na vreme. Iako to nikada nikome nisam pričala, morala sam ovde anonimno. Novac nije bitan za sreću, ali je izvor svake nesreće i tuge, posebno na Balkanu. Nemojte da se zavaravate da nije tako kad jeste. Nažalost.
Kada me suprug ostavio samu sa 2 male djece njegova majka je došla kod mene, plakala i tražila da joj oprostim. Rekla sam joj da nije ona kriva, a ona je uporno govorila da je sigurno ona kriva i da ne zna gdje je pogriješila. On je otišao sa ljubavnicom i rekao da imam mjesec dana da izađem iz stana dok se vrati. To je inace stan njegove majke koji je trebao pripasti njemu. Prepisala je stan na mene i moju djecu a njemu rekla da se tamo više ne može vratiti.
Živim sa dečkom sa kim planiram da raskinem. Imamo po 34 godine, oboje zaposleni u IT firmama, plate su nam odlične. Ali on je čovek skroz pogubljen. Radi od kuće, gde samo zaklopi laptop i spava do uveče kad završi sa smenom, kad se probudi igra igrice dok ne zaspi opet. Kad ga pitam da šetamo ne može umoran je, u prodavnicu ne zna da ode sam, očekuje od mene da kuvam, perem, i plaćam pola računa. Kad kažem hajmo auto da kupimo ne treba nam radimo od kuće, ako predložim za stan da odemo do banke da se raspitamo, ne sad treba njegovima novac. Nemamo ništa naše, a plate tolike. Svi nam pričaju blago vama ne razmišljate kako ćete, a ne znaju da je on kao duh neki beživotni! Ja tako ne mogu, želim život, želim da ga živim, da putujem, da rodim dete, da napravim nešto svoje. Kako neko tako mlad i uspešan može da bude tako mrtav i nezainteresovan?
Mama je oduvek više volela brata od mene. Svi koji su bili manje voljeni znaju o čemu pričam. To se oseti, iako na izgled ne pravi razliku. Ali tešila sam se da ipak voli i mene, manje, ali me voli, majka mi je. Imala sam oko 14 godina, našla sam neke kolače u frižideru. Znala sam da su za sutrašnji bratov rođendan, nisam ni htela da ih uzmem. Iz šale sam rekla mami nešto kao - u što su dobri ovi kolači, držeći kutiju kao da sam ih jela. Ajde što je skočila i bukvalno mi otela iz ruke, ajde što je rekla - to nije za tebe. Ali mržnju u njenim očima nikada neću zaboraviti. Bukvalno mržnju, ne preterujem ni malo, to stvarno nisam očekivala. Tada me je tresnula istina - ne voli te, nikad te nije volela niti će te ikad voleti. I sada, 30 godina kasnije se pitam ponekad zašto me mama nije volela. I nikad ne prestane da bude teško.
Prvi put u životu sam se suprotstavila mužu i njegovoj porodici na njihovo manipulativni ponašanje. Dugo sam prihvatala da su mu oni prioritet kao i on sam sebi, dok moje osnovne potrebe i želje nije ni pokušao da čuje. Ali ljudi dragi taj bjes, osvetoljubivost, bez trunke empatije kad maske padnu, nisam u životu doživjela. Sve je učinio da mi napakosti iako mu ama baš ništa nisam činila. Kolko narcisi mogu biti okrutni kada im se prvi put kaže NE. Drago mi je da sam se izvukla iz te toksične porodice.
Prije 7-8 godina sam na instagramu vidio djevojku koju sam poznavao "zdravo za zdravo"...i pomislio u sebi: "Boze da li ću ikad imati ovako lijepu djevojku".
Pogodite koga sam vjerio u avgustu na četvrtu godišnjicu veze🤭
Nju! Bože hvala ti!
I ja sam jedna od majki koja ima novaca a ne želi udovoljavati sinu i kćerki. Ne razumijem zašto mu moram svaku želju ostvariti samo zato što sam u mogućnosti. Oprostite ali to djete jednog dana mora samo u svijet i samo se boriti za sebe. Neću ja uvijek biti tu i neću napraviti invalide od njih. Platila sam im vozački, za auto neka sami šparaju i rade sezonu. Ako treba dodati nešto, nema problema, ali daj da vidim da se borite malo, a ne da se samo na mene oslanjate.
Moj bivši muž pre nego što smo se razveli radio od 9 do 5, pošto je radio od kuće, u 5:05 su mu noge već na stolu i i kreće dremka. Probudi se negde oko 7, naravno odmah bi da večera , u 9 se tusira i u 10 u krevet. I tako svaki dan poslenjih godinu dana braka. Ne ide do prodavnice, ne kuva, ne čisti, ne zna gde nam stoje čisti peskiri, da ne pričam što ne zna kako se uključuje mašina za veš i što nije ni znao da imamo i masinu za sudove! I on misli kako je on san svake žene, i kako će posle razvoda naći drugu. Evo već par meseci me moli da se pomirimo ‘zbog dobrih starih vremena’ pa da njemu stavrno jesu bila dobra, imao je kucnu pomoćnicu koja je radila za džabe, još mu i račune plaćala od svoje plate. Opekla sam se jednom neka hava i drugi put..
Moj otac je moj uzor. Takav čovjek se ne rađa često. Fizički sposoban za sve, zna da vozi kamion, auto, brod, oko struje zna sve, u školi nije bio neki đak i nije nešto mnogo završio ali je pokrenuo vlastiti biznis i dobro zarađuje, ima nas dvije ćerke i nikada nije poželio sina, istina je da smo i mi njemu pomagale oko svega, i kada treba da se nosi ormar na 5. sprat i cijepaju drva, ali je i on nama kuvao ručak i porubljivao hlače. Nikada nam nije branio da se šminkamo, oblačimo, izlazimo, pijemo, čak nas je i ohrabrivao, a dobra smo djeca bile, stvarno. Mama je išla na posao jer je htjela, ali je bila domaćica u periodu kada smo mi bile male, a ništa nam nije falilo nikada. Rođendane, godišnjice, praznike, nikada nije zaboravljao. On i majka često putuju negdje sami. Tehnologiju zna da koristi. Nama je išao na roditeljske i bio jako aktivan po pitanju naše škole, ali nikada strog. On je taj koji nas je tješio kad smo tužne, vodao doktorima kad smo bolesne. A čovjek je sa sela..