Deca su me osvestila kako treba razmišljati. Čuvala sam dve rođake, igrale su se igre sliče pamtomimi a ja sam birala pojmove. Posle nekog vremena nisam znala šta više da smislim i rekla sam da imitira drugaricu iz škole razmišljajući da vidim kako drugarstvo sada kod dece funkcioniše, misleći da opise u čemu je dobra ili nešto lepo. Samo mi je rekla "Ali tetka to je ružno, ružno je drugaricu imitirati" na momenat sam se osvestila šta sam rekla i rekla joj da je u pravu. Takođe se bližila Nova godina, kako su svi na poslu pričali o ukrasima i ukrašavali kao iz časopisa jelke, ja sam izgubila volju. Imala sam stare ukrase, neke i po 20 godina, a nisam imala novca da kupim nove. Pozvala sam decu, rekoh nije to to kad kitim sama, a one su mi samo govorile "Ništa ne fali ukrasima, baš su lepi, ne trebaju ti bolji" i shvatila sam da im stvarno ništa ne fali, i da se zanosim i na osnovu okoline samo tražim previše i luksuz, a zapravo sitnice su sasvim dovoljne za sreću.
Bivši prešao 2000 km da dođe i proba da spasi našu vezu koja je već pukla. Plakao je danima i govorio da sam ja jedina osoba koju je voleo i koja je bila jedina svetla tačka u njegovom životu. A da bi stvar bila zanimljivija, na putu do Srbije upoznao devojku koja mu je odjednom postala drugarica i sa kojom se čuo svih dana. Ostao je frajer u Beogradu par dana duže da drugaricu koja mu je praktično poznanica i sa kojom se kucka sve vreme odvede na piće i da mu pokaže grad. Meni je praktično svejedno, ja sam sa njim raskrstila ali ne mogu da shvatim muškarce koji se zeklinju u ljubav prema vama, plaču vam danima, a praktično ne gube vremena i već love novu šansu. Fuj.
Izašla sam iz disfunkcionalnog braka posle 15 godina totalno pogubljena u 40-im. Kao da sam prespavala 14 godina i gle sad život se odvija, teče a ja kao Alisa u zemlji čuda. Upoznam čoveka, momka… 7 godina mlađeg i u startu ga obeležim mlađi - neeee nema šanse! Valjda balkanski mentalitet, ne znam. Bogu da zahvalim na njegovoj upornosti i tvrdoglavosti. Pamentan, zreo, džentlmen i pre svega pristojan čovek sa manirima. Eto samo to mi je uvek trebalo… ne tražim puno samo da budem srećna pored nekoga sa kim neću morati da trpim seljačluke i loše vaspitanje.
Drugarica i ja imamo dogovor da imamo se*sualne odnose kad smo oboje singl. Brine me što je u poslednje vreme počela da insistira da to radimo bez kondoma, a ja se plašim da ne zatrudni. Sa druge strane, stalno priča kako bi volela da postane majka. Inače smo ljudi sa stabilnim karijerama u kasnim 20im.
Koliko god da mi je teško u životu i koliko god se osjećao na dnu, drago mi je da sam živ i zdrav! Shavatio sam to kad sam bio sam u stanu nepokretan jer sam ozljedio nogu, a nigdje nikoga da mi donese čašu vode i tada sam osjetio koliko sam nemoćan i shvatio da su svi problemi privremeni i da trebam biti zahvalan...
Veterinar sam 17 godina. Prije par večeri došla nam je jedna bolesna maca. Bila je kod nas 2 tjedna i ja u svojih 17 godina rada nisam vidjeo da neko toliko voli svog ljubimca. Njoj je svaki dan po dva puta netko dolazio u posjet i zvao telefonom. Baš je lijepo kada ljudi vole i brinu za svog ljubimca. I drago mi je što im pomogao i što maca sada zdrava. Ima dobru obitelj.
Momak mi odgovorio na poruku brzinom svjetlosti i napisao "važi 💞" ja malo u čudu kako otkuca ovo srce tako brzoo, kako ga nađe čovjek tom brzinom (pomislim da mu je u ovim stikerima koji se često koriste) ali kako to kad mi nikad nije poslao ovakvo srce? Probudi se u meni sumnja i prvi put u životu pročešljam mu tel kad sam bila u prilici i pogodite šta? Varao me lik sa nekom curom kojoj je non stop u svakoj poruci slao takvo srce. Eto to vam je jedna kratka priča o tome kako sam na najgljupi način saznala za prevaru.
Djevojku je napao čopor pasa i ona se branila, neki portal je to objavio. Čitam kometare gdje ljudi pišu da je ona kriva, trebala je da ponese komad mesa uz sebe i da im da pa je ne bi napali.
Gdje ovaj svijet ide da je život životinje bitniji od ljudskog života. Takvi dijete napušteno da vide prošli bi samo, ali za životinje su spremni sve dati.
Ovo mi je tek druga devojka i nedavno se uselila kod mene, problem je počeo onda kada sam primetio da uopšte ne pere kosu svaki dan, mislim da je bivša to radila a bio sam ubeđen da i ona to radi dok se nije uselila, ne znam šta da mislim i kako da joj kažem, ne smrdi i to ali prođu i po 3 dana bez da opere kosu...
Kao djevojčici, u sjećanju mi ostala noć 31.12. kada sam kroz prozor kuće ugledala jedan par koji se valjao po snijegu, grlili su se i glasno smijali. I tada sam mislila da taj 31.12. znači biti nasmijan zajedno sa voljenom osobom. I evo, ja sada, djevojka od 28g, nikad nisam doživjela tako taj datum. Nekako me to rastužuje, pogotovo kad na sve to dodam bol koju osjećam i dešavanja koja prolazim već dvije godine... Nisam nešto ni slavila općenito nove godine, nit mi se slave, ali bih voljela dočekati to 00 barem gledajući vatromet sa voljenom osobom, zagrljaj, a ne sama ...