Evo razlog zašto još nemam dečka u 30 godina. Zadnja 3 dečka sa kojima sam se dopisivala ista priča skroz. Dopisujemo se ceo dan, ali samo jedan dan, tek početka faza dopisivanja sve super i pred spavanje prvi mi je napisao 'Ajde pošalji neki fotkicu da lepše spavam'. Na moje pitanje kakvu fotkicu još se i ne poznajemo, on kaže pa može neka sexy. Drugi mi je rekao neka gde se gola diram, a treći je rekao neka bez odeće, a može i video. Ne razumem to, kakve slike pobogu ljudi, šta je sa vama. Prvo upoznavanje pa valjda redom ide sve, užas.
Pre u vreme naših roditelja i baba i deda je bilo sramota kad pređeš 30 godina a nisi u braku. Danas je izgleda sramota kad imaš manje od 30 godina a planiraš venčanje. Takav je moj slučaj i većina društva me stalno kritikuje kako se nisam dovoljno iživeo pre braka. A pod tim življenjem se smatra da jurim kur*e i da se napijam svaki vikend, to oni rade. Mene više privlače putovanja, bioskopi, kupanja, itd.. I to sve mogu i da radim i u braku sa ženom. Samo ne znam otkud ljudima to da je brak neki zatvor. A sa druge strane za moje godine, imam 27, verenica 25, i ne vidim poentu da raskinem sa njom da bih menjao tamo neke pajserke samo radi reda. Ako mi je Bog dao ljubav mog života na početku ne želim to da ispustim. Finansijski smo obezbeđeni tako da brak kao naredni korak nije problem.
Od doma u Zvečanskoj do života u Americi. Puno toga se prevalilo preko glave za ovih 37 godina. Mnogo suza, truda, znoja i rada na sebi od prvog dana života. Tek sad mogu sesti i reći da sam postigla mnoge stvari koje sam smatrala da treba. Visoko obrazovanje i dobra karijera, lep brak, miran, stabilan život, a što je najvažnije nikome ni krva ni dužna, prema nikom grešna, svakog ispoštovala. Ostala je još jedna, najveća želja, a to je moje dete, jer tek sad sam spremna pružiti detetu sve - kad kažem sve, mislim prvenstveno majku koja je ostvarena i spremna da beskrajno voli i podigne dete u toplim, porodičnim uslovima. Iskreno se nadam da ću i u tome uspeti.
Vozimo se brat i ja. On vozi i u koloni udari kola ispred nas. Bio neki stari golf 2. Nije veliki udeš, ali je udes. Izlazi čovjek iz kola, gleda u štetu, ne može otvoriti gepek (koji je bio prepun stvari), hvata se za glavu i poče da plače. Moj brat izašao isto i nešto priča sa njim i vrati se u auto da čeka policiju i umire od smjeha kako čovjek plače zbog takve štete. Čovjek je ponavljao da mu je to izvor prihoda, da ne zna kako će sad da zarađuje dok se kola ne poprave itd...koliko sam razumela, prodaje nešto na pijaci iz tog gepeka. I gledam u svog brata i pitam se kako je ispao takav kreten da se smije čovjeku koji očigledno ima veliku muku i on (konj) mu je napravio štetu, vjerovatno je to bila kap koja je prelila čašu i zato je plakao... Porasli smo u istoj porodici, i dalje ne mogu da se opasuljim koliko je operisan od empatije.
Kao samohrana majka jedva dočekam 8 sati da dijete zaspe, da se pružim na kauču, buljim u telefon/tv i isključim mozak. Ne želim, čuti nikog, pričati ni sa kim, ne zanimaju me tuđa posla, samo se želim isključiti.
Tokom NATO agresije na našu zemlju najbolji drug sa kojim sam porastao i ja smo bili na karauli Košare. Tokom jednog napada on je bio ozbiljno ranjen i kako nismo smeli koristili vozila, na leđima sam ga izvukao preko Plave zemlje do Musine kuće (oni koji su bili tamo znaju o čemu se radi) 3 kilometara rizikujući svoj život bez razmišljanja. Danas je taj drug pravio sinu proslavu punoletstva, nije me zvao, nismo se nikada ni posvađali, čujemo se s vremena na vreme... Totalno sam se razočarao u njega, pre par meseci sam dobio dete i njega sam prvog pozvao.... Izvini Ivana, nisam znao da si toliko go*no....
Dragi ljudi, želim da vam poručim da pre braka obavezno isprobate zajednički život. Sa dečkom sam bila dve i po godine u vezi, sve je bilo odlično, veza tekla lepo i dogovorimo se da smo spremni za zajednički život. Moj život se okreće naopačke za dva meseca od kada živimo zajedno. On sve stvari koje skine sa sebe ostavlja na podu i očekuje da ih ja skupim i perem (jer mu tako radi mama). Promeni po 3/4 majice dnevno i dva džempera. Smeće ostavlja u sobi u kojoj ga napravi (i to po podu), ne daj bože do kante da ode i baci. Očekuje da ja kuvam, čistim, peglam i rintam, a oboje smo zaposleni i oboje nismo kući 8 sati dnevno. Crtu sam podvukla i raskinula, kada sam probala da popričam sa njim oko toga šta radi i da li možemo da podelimo poslove, gde mi je rekao ali nema šta da delimo ja zarađujem 50 hiljada više, to ti je taman za to što čistiš i skuvaš. Nikome ne bih verovala da mi je pričao, jer smo putovali zajedno i dugo sam ga poznavala pre ovih ispada, verovatno se folirao….
Dobila sam mogućnost da napredujem. Pomerena sam na bolje radno mesto, dobila veću platu kojom sam zadovoljna i napokon mogu da kažem da radim u struci. Kako je za staro radno mesto falio neko umesto mene predložila sam koleginicu s kojom se ranije uopšte nisam podnosila i za koju znam da mi je svesno podmetala nogu, ali smo trenutno bile u nekim korektnim odnosima jer joj više nisam bila konkurencija. Iako sam svesna šta mi je sve radila i pričala iza leđa, smatrala sam sebe dovoljno zrelom da prevaziđem to i budem profesionalna. Mislila sam da će joj bolje biti na to mesto jer je mirnije i kasnije bi mogla da napreduje, ali sam zauzvrat od nje dobila svakakve priče iza leđa. Ne očekujem da me diže u nebesa za uslugu, ali sam makar zaslužila da me više ne spominje. Shvatila sam da neki ljudi jednostavno nisu u stanju da psihički sazru i da se violina ne pravi od drveta koje je predodređeno za metlu.
Koleginica sa kojim radim je 20ak godina starija od mene znam da ima odraslu kćerku koju je rodila vambračno, vrlo mlada i da je to dijete stekla sa oženjenim čovjekom koji nikada nije priznao to dijete. Uvijek sam prema njoj i njenom životu imala razmjevanja, bilo mi je žao iz razloga što je bila mlada, zaljubila se i nisam je osuđivala. Ja sam udata, imam djecu.. Prosto mi se tako posložilo i ne mislim ne daj Bože da sam zbog toga bolje od nje. Ali ona je počela da provocira kako ja nikada neću steći njeno iskustvo, kako mi nikada nismo išle istim putem ali eto da se ja držim svog puta koji je bolji i lakši. Uvijek nešto na taj fazon provuče i ja većinu puta prešutim jer ne želim da je uvrijedim na neki način, a opet mi smeta to što to ponekad na zajedljiv način iskomentariše.
Moj suprug je najbolji čovek na svetu. Od momenta kada sam njega upoznala moj život je dobio drugi smisao. Pun ljubavi, poštovanja, razumevanja, humora, dobrote. Izuzetno vredan, pametan i brižan. Često mi priređuje iznenađenja, čini da se osećam posebnom. Verovatno sam nekad učinila jako dobro delo čim me je Bog nagradio tako što mi je njega doveo u život. Sada čekamo bebu, a on će biti najbolji otac, kao što je i najbolji muž, brat, sin i zet.
Samo sam htela da podelim sa nekim koliko ga volim i koliko sam srećna što imam predivnog muža 😊