Tata je operisao srce u decembru 2022. Za Novu godinu 2023. sam zvala par prijatelja kod sebe na doček. I jedan mi je onako usput spomenuo, kad sam pitala šta bi pio, da neće piti, bolestan je, pije antibiotike. Rekla sam mu da ne može da dođe ako je bolestan jer je tata sveže operisan i ne sme ni slučajno da se zarazi. Uvredio se. Ne znam odakle mu ideja da prihvati poziv bolestan,znao je za operaciju. Evo, sad je početak 2024, moja najbolja drugarica pamti da je on operisan, ima u glavi da je verovatno osetljivog zdravlja zbog toga, zvala sam je na kafu za vikend i rekla je: "e, nešto sam prehlađena, aj neću ti doći zbog ćaleta, cimaću te kad ozdravim". E to je razlika između ljudi koji misle o drugima i koji ne misle.
Kajem se sto sam prihvatio ženin autizam. Imamo sina, on još uvek ništa ne ispoljava, ali me je strah. Moja žena je dobra majka, komunikativna, vedra. Ali i detinjasta, ne zna normalno da komunicira, moji roditelji i baba su joj jedini prijatelji, svoje nema. Uz to ima probleme i sa depresijom i kaže da će tako doživotno. Mogao sam i bolje.
Niko me u životu nije razočarao i povredio kao roditelji. Bilo je tu svega i svačega, ali kao šlag na tortu sada me emotivno ucenjuju da dam svu svoju ušteđevinu bratu kako bi vratio kredit. Ja sam taj novac štedela godinama od ne tako velike plate, odricala se svega i svačega, jer sam htela da imam neku sigurnost ako se razbolim ili dobijem otkaz, a on je podigao taj kredit bez realne potrebe, kako bi finansirao nerealno luksuzni stil života sebe i svoje devojke. A nema odakle da vraća jer je izgubio posao (jedan u nizu) pošto je stalno kasnio, mrzelo ga da ustaje ujutru. Pošto je već u srednjim 30im, dakle nije dete da ne zna, ja bih ga pustila da snosi posledice svojih odluka jer ovo ne bi bio prvi put da podmećem svoja leđa zbog njegovih grešaka. Ali roditelji me pritiskaju, kažu da najbliži moraju da se drže zajedno... ja mislim da ovakvi odnosi nisu zdravi i ta uloga koja mi je dodeljena nije normalna.
Volim da izlazim sa stidljivom drugricom koja je inače i ružna. Zato pored nje uvek mene gledaju i prilaze mi dok ona ostane sama. Svakako će izlaziti sa mnom jer nema sa kim. 🤣
Opet sam, po ko zna koji put ubjedio senilnu babu da mi duguje 20 KM. Do sad sam bar 200 KM ovako zaradio.
Moja majka je cijelog života bila „čistunac“, znači kod nas kući je sve bilo takorečeno sterilno i ona je non-stop čistila. Sada nosi naočare i ne vidi dobro. Tako i izgleda kod kuće- sitne flekice na stoljnaku, minimalna paučina na zidovima, mrvice u ladicama….. Požalila se ona da ne vidi dobro, a ja je tješim da ona ipak dobro vidi i da joj ne trebaju nove naočare. A razlog je- ona je sad toliko opuštenija i neumornija, jer ne vidi sve te sitnice. Sada bez problema može ugostiti komšinice, bez da 2 sata sprema kuću. Ja kad je posjetim, počistim to ali ne da ona vidi! Znam samo da bi u protivnom radila kao i nekada.
(Ne, mama mi nije stara i nemoćna!)
Razveo sam se pre 3 godine i bukvalno sam procvetao. Sve mi je krenulo na bolje. Zarađujem 5 puta više, redovno idem u teretanu, radim šta ja hoću i trošim svoje pare kako hoću. Sin je 80 posto kod mene sve sam mu obezbedio. Kuvam, perem, čistim, zarađujem sve sam žena mi ne treba. Voleo bi kad bi konačno moji drugovi i rodbina prestali da mi nabacuju samohrane majke i ostale polupane osobe ženskog pola. Moj život je sada stress free zone a na histeriju i dramu sam alergičan. Živela sloboda!
Bio sam nezaposlen u Hrvatskoj. Žena prvog rođaka se sažalila pa su mi u Njemačkoj našli smještaj i posao. Nisam bio zadovoljan. Tražio sam ih nešto bolje sa svojom srednjom školom ali rekao je da je teško jer nemam konkretno zanimanje a ni znanje jezika. Smještaj je bio uredan ali htio sam bolji stan pa su mi rekli da za to trebam 3 platne liste i da prikupim prvo nešto novaca. On je inženjer i radi u struci, žena također dobro zarađuje, lijepo žive a meni ništa gospodski nije našao. Na kraju sam napustio taj grad i više s njima ne pričam. Cijeloj obitelji sam ga oblatio i ispričao svakakve priče. Sada se družim sa ljudima koje oni ne vole i sve sto su mi rekli prenosim dalje. Ne osjećam se krivim što sam ih zgadio.
Moja jetrva je uvijek bila lijepa i zgodna bez da išta trenira. Na njenih 1,7m oko 60 kg ali idealno raspoređenih. U trudnoći se deformirala od 30kg više, nije ličila na sebe. Kad im je beba imala 2 mj i dalje je bila debela a ja sam bila presretna što je tako i što ju svi komentiraju. JEDVA 3 mjeseca poslije došli su ponovo u rodni grad i nisam mogla vjerovati da ispred mene opet stoji ona ista žena od prije. Ni jedne kile viška, ni stomak, ništa od trudnoće nije joj ostalo. Ne razumijem kako je uspjela, kaže da nema vremena za sebe jer je beba baš zahtjevna a moj djever je skoro uvijek na poslovnom putu. Ne vjerujem joj ništa. Smeta mi što se dovela u red.
Živimo u inostranstvu i svaki put kad muž pozove svoju majku on njoj do detalja priča šta smo radili, gde smo išli, šta smo jeli, pili. Meni je to malo debilno ali ne kažem ništa jer eto takav je njihov odnos. Ali kad krene da ide po stanu i da otvara ormare da pokazuje šta smo kupili, i vrhunac svega kad otvori frižider pa krene da vadi stavku po stavku priča joj šta je šta i koliko košta, a ona sa takvim oduševljem odgovara ‘wow kako je to dobro’, ‘wow blago vama’ , kao da u životu pileće belo meso ili kobasicu nije videla! E pa tad poludim i obavezno se posvađamo! Meni stvarno nije normalno to!