Uopšte mi nije važno koliko je djevojka pametna, obrazovana, kulturna, iz kakve porodice potiče, koliko zaruđuje, koje je nacionalnosti, koje vjere, kakva je boje koža.. meni je jedino bitno da je dobra p.!ka. Neka dobro izgleda ostalo je moja briga.
Prijavila sam bolovanje 7 dana samo da bi se mogla naspavati.
Ove godine će biti sedma godina kako nisam doma.
Svakog Božića žena i ja obilazimo rodbinu i nosimo poklone. Nekad samo sitnicu, nekad malo skuplje, ali svi dobiju nešto. Jutros sam počeo razmišljati kome bi što mogao pokloniti i onda sam se zapitao jesam ja toliko blesav? U tih 6 godina od ženine rodbine idemo punog auta, a od mojih praznih ruku. U tih 6 Božića nitko se nije sjetio ni čokoladu umotati. Ljudi jesam ja sebičan ili tim ljudima nije stalo?
Posle diplomskog rada, moj mentor mi je zakazao sastanak za posao sa jednim njegovim poznanikom. Dobio sam posao, ali nikome nisam rekao, čak ni roditeljima. Svi su mislili da sam u Beogradu ostao zbog master studija. Posle korone, šef je shvatio da mi odlično funkcionišemo i od kuće, tako da sam se vratio u rodno selo i radio od kuće. Samo sam roditeljima rekao da sam zaposlen. Pomagao sam ocu oko poljoprivrednih radova kada sam mogao, ali staro društvo je počelo da me izbegava. Govorili su da sam propalica, da sad bolje čistim balegu kravama sa master studijama i slične gluposti. Na jednom seminaru sam upoznao ljude iz Nemačke čija se firma bavi istim poslom kao i firma u kojoj radim, ponudili su mi posao i prihvatio sam ga. Sada mi svi "prijatelji" pišu, pitaju kako sam se snašao i kada ću ih ugostiti u Nemačkoj. Dragi moji NIKADA.
Moj muž i ja smo 15godina bili zaposleni u nekim firmama, kako državnim, tako i privatnim. Otvorili smo našu firmu pre 7 godina. Posle 5 godina našli smo radnicu, tražili smo 2 godine. Stalno čitam komentare privatnici ovakvi, onakvi. Niko nije hteo da radi, niko nam se na oglas nije javio. Nikad niko za platu nije pitao, svako za radno vreme i kako funkcioniše bolovanje! Hvala Bogu žena koja je došla je za primer dobrog radnika! Čuvamo je kao malo vode na dlanu. Svaki mesec ako je uspešan, njoj pripada deo profita, to se podrazumeva! Ako nije uspešan opet prvo za nju odvojimo. Isplatiti radnika nije lako, niko o tome ne priča. Za praznike ne radimo, smatram da je van pameti. A ako i radimo, radnica je slobodna, radimo nas dvoje. Nisu svi privatnici stoka.
Kada je Google odradio street view, uslikao je deku i baku u dvorištu. Deke više nema a ja sam se odselila i živim u drugom gradu. Ne viđam baku često. Kada mi fale, samo ukucam adresu i vidim ih onako zajedno srećne. To je za mene najlepša uspomena. 💖
Imam problem sa verenicom. Mi smo u srednjim tridesetim, zarađujemo prosečno i s obzirom da ja imam nasleđeni stan u kome živimo, naše plate nam omogućavaju relativno pristojan život. Problem je njena nekontrolisana rasipnost, 7 godina smo zajedno i od početka je tako. To počinje ozbiljno da me brine i u ozbiljnoj sam dilemi oko braka sa njom koji planiramo sredinom naredne godine da ozvaničimo. Nekontrolisano kupovanje krpetina, 15 pari cipela i sandala, samo prošli mesec je potrošila značajnu sumu suštinski ni na šta. Terala me je da idemo na more i tamo smo potrošili evra i evra koje sam ja nameravao da uložim u novi nameštaj. Dramu je napravila oko godišnjeg... Opasno se hladim i odlučio sam da povučem crvenu liniju. Moraće da menja navike i to hitno ili ništa od braka. Sve ima svoje granice...
Toliko mi je jadno kada posle porođaja samo pitaju "Kako je beba?" Pa kako je mama?
Šetam danas sa kćerkicom i bivšim suprugom, jer je ona to željela i vidim koliko je srećna jer drži i mamu i tatu za ruku...ako nismo uspjeli kao par, roditelji smo cijeli život... Normalizujte zdrav odnos bivših supružnika!
Kada se porodite očekujte da ćete ostati bez dosta osoba pored vas. Ja sam izgubila sve drugarice malo po malo. Stvarno sam se trudila i da izlazim u šetnje i na piće i na ručkove sa njima, ali izgleda nije bilo dovoljno. One ne shvataju da ja ne mogu sa bebom od godinu dana koja sisa da budem dostupna 24 sata kada njima nešto sine. Kad se vidimo ja i ne pričam o ćerki, ali me čak ne pitaju ni kako je ili bilo šta. Smeta im što ne želim da izlazim u provode, da pijem itd. Žao mi je što sam se toliko mučila da se uklopim da se viđam sa njima i pored toliko obaveza i svega, a one mi vratile svojom bezosećajnošću. Ipak mi je bitniji mir sa svojom porodicom.