Imam koleginicu koja se veoma sređuje kada dolazi na posao, često je dolazila u majicama u kojima joj se video stomak i niko joj ništa ne kaže. Pretpostavljam da je to zato što je 99% muški kolektiv pa vole da gledaju i nemam ništa protiv. Ja sam par puta došla u trenerkama i pocepanim farmerkama na kolenima gde mi se jedan od nadređenih drao kako ne smem tako da dolazim, da to krši kodeks oblačenja. Kada sam mu skrenula pažnju na kolegicino oblačenje samo je ćutao na šta sam mu ja rekla da zbog toga što mi se dere imam prava da ga tužim za mobing i da ne kršim nikakva pravila na šta mi nije verovao. Stvarno sam ga prijavila za mobing i kada su ga opomenuli više ni koleginica nije smela da dolazi tako slobodno obučena. Sada ona priča svima kako sam ljubomorna na nju, a ja samo nisam htela da dozvolim da se na moja leđa lome koplja.
Imam 33 godine i već 8 god živim sama. Najbolje strane toga što živim sama su: mogu hodati gola/polugola po stanu nakon presvlačenja/tuširanja, mogu jesti kad hoću, mogu kuhati ili naručiti dostavu, mogu gledati filmove i serije cijeli dan kad hoću, mogu se rasplakati kad mi se plače, plesati kad mi se pleše, smijati kad mi se smije, mogu ići spavati kad hoću i ustajati kad hoću (ako nije radni dan), mogu odlaziti i dolaziti kad hoću, mogu dovesti koga hoću, mogu ostaviti neraspakiran kofer tjedan dana kada dođem s puta, mogu ispolirati cijeli stan ili ga ostaviti u neredu koliko dana hoću, mogu biti budna cijelu noć ili spavati cijeli dan. Želim imati muža i djecu jednog dana, ali dok to ne dođe mogu u svom stanu stvarno što god hoću.. :)
Ja sam najveći kreten što sam dozvolio da se tašta i svastika usele kod nas! U stanu od 70 kvadrata sad smo tu žena i ja, dvoje dece i njih dve. Iako znam da su obe tračare i lenštine, tašta je otišla u penziju a svastika popila otkaz te je ovo trebalo biti privremeno rešenje dok se njihov stan izdaje za to vreme. Međutim, njima se ne da ići, ni govora da se ponude da plate račun sad kad su stale na noge, žena i ja i dalje kuvamo tašta budi sve u ranu zoru, a svaja zvrji do posle 12. Još od mlađe sestre večito žica pare. Još kaže nije zadovoljna poslom a ima samo srednju trgovačku, k'o da možeš sestro da biraš šta ćeš. Večita popovanja oko dece, kako su obučena, kako se ponašaju, dođe mi tačno da sve polupam!
Volela bih da mogu da vratim vreme i ne udam se za svog muža. U poslednjih par puta mi je baš zaparalo srce: ja bolesna, pod temperaturom, malaksala, celo me telo boli, a on me izbegava kao da sam šugava. Ni da mi pipne čelo, da me pomazi, da me pokrije ćebetom... Ništa. Što smo duže u braku sve vise sam ubeđena da nećemo opstati. 😭
Momak me ostavio početkom 6og meseca trudnoće, sad sam 9ti mesec, zbog kako kaže moje promene ponašanja, koja je prouzrokovana njegovom izdajom i udvaranjem drugim devojkama za šta sam saznala u 2.mesecu trudnoće i preko koje sam bila spremna preći ali tek kada se izvine. Nije učestvovao u troškovima trudnoce niti se javlja već 3 meseca. Radi na brodu, skoro je kupio i najskupljim stvarima opremio stan, meni je rekao da je u finansijskoj krizi i smatra da je izmanipulisan iako je on predložio da radimo na bebi. Ne treba mi ništa od takve nemoralne osobe koja govori da je vernik, ali smatram da dete ima pravo na sve nematerijalno i materijalno od njega.
Ne znam šta se desilo ljudskom mozgu. Nekada je bilo velika stvar kad shvatiš da ste jedno drugome prvi. Danas sasvim normalno ženi da bude sa nekoliko njih i sa svima sve radi. I onda bi se ona kao udala a oni kao stoka ne cijene je kao ženu. Ne radite sebi to, bolja je netaknuta jabuka nego ogrizak od kojeg je samo patljac ostao.
U vezi sam sa dečkom koji živi u drugoj državi i naša veza je veza na daljinu, problem je u tome što je on mnogo ljubomoran. Dozvoljava mi da izlazim sa drugaricama (drugare nemam) ali pod uslovima da obučem ono što je on rekao (trenerke, široke majice itd..) i da se vratim kući tačno na vreme koje je on odredio (do 10 sati uveče je plafon). Pokušala sam da razgovaram s njim ali nije hteo da me posluša i razume, nervira me to što sa tolike razdaljine ima veliku kontrolu i moć nada mnom, rekla sam mu da mi se ne sviđa što je on dominantan u našoj vezi ali nije hteo da me sasluša i uvek gura po svom. Govori da me samo voli i da me tako stiti ali njegovo ponašanje me ubija psihički, razmišljala sam da raskinem ali ja njega mnogo volim i ne znam šta da uradim.
Sve sam svom sinu praštala i nestašluke i loše ocene i njegovo kasno dolaženje kući, nemarstvo za majku, što je upisao klavir, pa fakultet, vukao mi se dugo finansijski na grbaču, pa što se kasno oženio i to nekakvom čudnom ženom koja pije pivo, puši dve pakle dnevno, ne vodi računa o svom fizičkom izgledu, čita neke čudne knjige koje ja u životu nisam videla ali mu definitivno neću nikada oprostiti kao ni njoj što mi snaha nosi unuku umesto unuka.
Nije nužno da ima kola, ali, budite iskreni pa priznajte, to što muškarac zna da vozi i dobro vozi (u smislu da ima vozačku percepciju, reakciju, odgovornost i da nije zec za volanom) je odraz muškosti.
Ne plaćam alimentaciju za dete niti imam nameru da je plaćam a bivša žena je ionako mutava pa mi ne može ništa.